Sve o osiguranju Magazin za život sa manje rizika

Povodom 190 rođendana koji slavi ove godine, Generali Grupa je pokrenula niz internacionalnih inicijativa za zaposlene, agente, klijente i celokupnu zajednicu. Na onlajn konferenciji održanoj 24. februara, Generali je objavio da pokreće Fenice 190, petogodišnji investicioni plan vredan 3,5 milijardi evra čiji je cilj podrška oporavku evropskih ekonomija u kojima Generali posluje.

Fenice 190 je zapravo nastavak inicijative vredne milijardu evra započete u 2020. čiji je cilj bio da smanji uticaj pandemije kroz podršku malim i srednjim preduzećima i realnoj ekonomiji. Na ovaj inicijalni iznos novca, Generali se obavezao da u narednih pet godina ulaže dodatnih pola milijarde evra godišnje u održivi rast. To će činiti internacionalne fondove koji su fokusirani na infrastrukturu, inovacije i digitalizaciju, zatim u MSP sektor, „zeleno stanovanje“, zdravstvo i edukaciju.

Generali je inače svoje poslovanje započeo u decembru davne 1831. u Trstu, a na konferenciji za medije je više puta istaknuto da su centralna i istočna Evropa „deo DNK“ ove Grupe i da će tim zemljama Generali naročito biti posvećen u budućem razvoju.

Filip Donet, CEO Generali Group, rekao je da je Generali jedna od svega nekoliko kompanija u svetu koja ima tako dugu istoriju.

„Kompanija poseduje izuzetno znanje i iskustvo, zahvaljujući čemu Grupa može da se nosi sa današnjim izazovima učestvujući u stvaranju bolje budućnosti za zajednicu u kojoj posluje, istovremeno kao osiguravač i društveni inovator. Slavimo 190 godina poslovanja u godini u kojoj moramo da se suočimo sa najozbiljnijom globalnom krizom u posleratnoj eri i da postavimo temelje za globalni oporavak. Sa inicijativom Fenice 190 želimo da budemo lider na ovom putovanju, ostavljajući konkretnu zaostavštinu za budućnost. Pružamo podršku inovativnim, održivim i strateškim sektorima koji treba da omoguće oporavak evropske ekonomije, istovremeno ohrabrujući inkluziju onih koji su najpogođeniji krizom“, rekao je Donet.

Fenice 190 je plan implementiran kroz Generalijevu investicionu platformu koja je otvorena za nezavisne fondove i institucionalne investitore kao i za sve kompanije iz Grupe, koje mogu da učestvuju u alokaciji investicija na osnovu svojih ciljeva. Selekcijom inicijativa upravlja investicioni komitet sa ekspertima u oblasti imovine, kapitala, održivosti, tržišta, kredita. Do danas je identifikovano deset investicionih prilika u koje je uloženo 1,05 milijardi evra, uglavnom za podšku MSP, „zelenom stanovanju“ i infrastrukturi. Svi projekti dele isti cilj – ekološku i društvenu održivost i imaju fokus na digitalnu, zdravstvenu i energetsku tranziciju.

Generali je najavio i brojne inicijative i događaje koji su planirani za ovu godinu: The Human Safety Net, EnterPRIZE, otvaranje kompanijske arhive u Trstu…

Izvor: Sveonovcu

Austrijska Vienna Insurance Grupa stekla je udeo u fondu koji finansira startape koji se bave razvojem naučnih i tehnoloških inovacija na osnovu akademskih istraživanja IST Cube (EuVECA) GmbH & Co KG (IST CUBE), saopštili su iz ove grupacije.

Glavnim investitorima u ovom Venture Capital fondu – Evropskom Investicionom Fondu (EIF), i Austrijskoj razvojnoj banci i Austria Wirtschaftsservice, sada se pridružila i ova osiguravajuća grupacija. IST Cube sarađuje sa međunarodno cenjenim Institutom za nauku i tehnologiju IST Austrija u smislu korišćenja kapaciteta i kontakata sa univerzitetima u Beču, Gracu, Lincu, ka oi sa bečkim Biocentrom.

Ovaj fond dosad je uložio u šest projekata iz oblasti medicine, informatike i biohemije, a tokom desetogodišnjeg ciklusa svog postojanja planira da podrži oko 40 projekata od kojih svako dobija po 1-2 miliona evra.

Prema rečima generalne direktorke VIG Elizabet Štedler, osim komercijalnih motiva, kroz ovo investiranje namera je i da se postigne informaciona prednost kroz inovacije u oblastima važnim za osiguranje. “Kroz saradnju sa IST Austrija – jednim od najboljih svetskih naučnih instituta koji se bavi istraživanjima u oblasti matematičkih, fizičkih, računarskih nauka – ovu investiciju vidimo kao konkurentsku prednost i kao trajni doprinos Austriji kao atraktivnom mestu za brzorastuću tehnološku scenu”, rekla je Štedler.

Zemljotresi koji su prošle godine pogodili Hrvatsku sudeći po izveštajima uticali su na podizanje svesti stanovništva o potrebi za polisama osiguranja imovine od ovakvih događaja. Već krajem 2020. godine primećen je porast interesovanja za ove polise, a u januaru je udvostručena premija u odnosu na isti mesec prošle godine, piše Bloomberg.

Nažalost, prošla godina je vrlo direktno pokazala važnost osiguranja od elementarnih nepogoda: ukupna šteta izazvana zemljotresom koji je pogodio Zagreb i Zagrebačku županiju u martu procenjena je na 86 milijardi kuna, a osiguranjem je pokriven mali deo što su osiguravači gotovo pa isplatili. Na ime šteta tokom 2020. je isplaćeno kumulativno 247,9 miliona kuna, a ostaje još oko 150 miliona, pokazuje informativni materijal Hrvatske Udruge Osiguravatelja (HUO) . Zemljotres koji je u decembru pogodio Petrinju, Sisak, Glinu i okolinu povećaće ove brojke, jer je iz Sisačko-moslavačke županije prijavljeno nekoliko stotina šteta, a očekuje se da će biti još, piše Bloomberg.

Uprkos povećanju interesovanja, pokrivenost polisama osiguranja od elementarnih nepogoda i dalje je niska: vlasnici kuća u Hrvatskoj prema HUO godišnje u proseku troše 51 evro na osiguranje od ovih rizika.

Štetu izazvanu zagrebačkim zemljotresom Ministarstvo ekonomije je procenilo na 86 milijardi kuna ili oko 60% godišnjeg budžeta zemlje od 4,2 miliona ljudi, piše Bloomberg. Ipak, podneto je samo 7.300 zahteva za osiguranje, a osiguravači će na kraju platiti oko 400 miliona kuna štete, što je samo deo ukupnog gubitka.

Borislav Doder, generalni direktor i predsednik Izvršnog odbora Wiener osiguranja VIG u BiH za Business magazine veoma otvoreno i precizno analizira nesvakidašnju poslovnu godinu koja je i u sektoru osiguranja ostavila brojne tragove.

Prenosimo deo intervjua, a ceo razgovor možete pročitati na Business-magazine.ba 

„Djelatnost osiguranja je izazov raditi i u mirnim vremenima, a u vrijeme pandemije koja se prvi put dešava na ovakav način – gdje ste do jučer svoje poslovanje bazirali i gradili većim dijelom na ličnim kontaktima sa korisnicima usluga osiguranja, a danas morate preći na potpunu digitalnu komunikaciju – tek je predstavljalo izazov kojem je Wiener osiguranje u BiH, prema riječima generalnog direktora i predsjednika Izvršnog odbora Wiener osiguranja VIG Borislava Dodera, veoma uspješno odgovorio.

BM: U kojoj mjeri i na koji način se pandemija korona virusa odrazila na poslovanje Wiener osiguranja (u čemu su se prvenstveno ogledali njeni negativni efekti i kako, s druge strane, stoje stvari sa njenim eventualnim pozitivnim refleksijama u smislu jačanja svijesti potencijalnih klijenata o nužnosti osiguranja kao garanta lakšeg prevazilaženja nepredviđenih životnih okolnosti)?

DODER: Iskreno, najviše bih volio da vam odgovorim da je pandemija uticala na naš posao onoliko koliko smo joj dozvolili, ali odgovor ne bi bio sasvim tačan. Uticala je u toj mjeri da smo se preko noći susreli se za novim izazovima i naše biznis operacije i djelovanje usmjerili najprije na očuvanje zdravlja svih naših zaposlenika, partnera i klijenata prateći sve mjere koje su bivale ili su i dalje na snazi. Poručili smo jasno i glasno da smo uz naše klijente i kada im najviše trebamo jer su upravo oni imperativ našeg poslovanja, postojanja i naša puna pažnja je kontinuirano usmjerena upravo na njih. Prilagodili smo svoje poslovanje koliko je bilo moguće kako bismo bili tržišno konkurentni i kompenzirali osjetnu smanjenu kupovnu moć stanovništva. Sama pandemija, međutim, nije uticala na povećanu potražnju za proizvodima osiguranja, što je nama iz osiguravateljne branše pokazatelj da zaista moramo više raditi na kvalitetnoj promociji i isticanju značaja osiguranja u svim životnim prilikama ili neprilikama. Ova aktuelna nam je dovoljna da nas usmjeri i pokaže put stvarnog značaja osiguranja, životnih i neživotnih, krajnjim korisnicima kojih se i u uslovima pandemije nije moguće u potpunosti odreći, iako su dobrovoljnog karaktera.“