Osiguranje lanca snabdevanja pokriva gubitke koje bi kompanija pretrpela ukoliko tokom transporta robe od proizvođača preko veleprodavca do krajnjeg kupca dođe do zastoja – zbog elementarnih nepogoda, štrajkova, pandemija, pa i rizika od zatvaranja graničnih prelaza odnosno od političkih rizika.
PIŠE: Lela Saković
Proizvođači i prodavci širom sveta oslanjaju se jedni na druge, kako bi roba na vreme stigla do krajnjih korisnika: dok jedni proizvode robu koju dalje distribuiraju veleprodajama odakle se ona šalje u maloprodaje do krajnjih kupaca, dotle i njihova proizvodnja zavisi od repromaterijala koji im stiže od raznih dobavljača. U interesu svih u tom lancu, od rudnika odakle dolaze sirovine, pa sve do potrošača, jeste da sve funkcioniše bez zastoja. Od eventualnih zastoja učesnici u lancu se štite ugovorima, koji često podrazumevaju i plaćanje penala ukoliko roba ne stigne na vreme.
Lanac snabdevanja može da bude prekinut nezavisno od volje učesnika – elementarnim nepogodama poput katastrofalnih poplava koje su prošle godine zadesile Srbiju i čitav region, ili strahovitih oluja poput Sendi koja je 2012. godine napravila velike štete u Americi, ali i događajima manje opasnim po egzistenciju stanovnika ali štetnim po privredu – poput nedavnih zastoja na granici između Srbije i Hrvatske usled izbegličke krize.
U ovom poslednjem – zastoju robe na granici – prema izjavama srpskih zvaničnika, gubici ovdašnjih privrednika bili su veći od 30 miliona evra, a jedan hrvatski preduzetnik izjavio je medijima da je on sam imao gubitak od oko tri miliona evra jer mu je na granici stajalo 10.000 tona robe. Jedna „strana“ gubitaka je u tome što je deo robe bio kvarljiv, i taj rizik pokriva osiguranje robe u transportu. Drugi na koji se manje obraća pažnja jeste gubitak zbog toga što roba koja je krenula na svoje odredište neće stići na vreme kako je ugovoreno.
Osiguranje robe u transportu nudi većina domaćih osiguravajućih kuća. Ta vrsta osiguranja podrazumeva osiguranje od propadanja, oštećenja ili gubitaka na samoj robi, tokom transporta ili u magacinima proizvođača ili dobavljača. S obzirom na to da se izbeglička kriza premešta iz zemlje u zemlju, ali je pitanje kada, i da li će sasvim nestati, kritične situacije na granicama mogle bi u budućnosti da podignu cenu ove polise osiguranja, naročito za kvarljivu robu; to bi podiglo cenu transporta a u krajnjem ishodu i cenu same robe. Međutim, ukupni troškovi koje ovakve situacije izazivaju neuporedivo su veći, a njih u svetu pokriva vrsta osiguranja koja se zove „osiguranje lanca snabdevanja“, a koju domaći osiguravači koje smo kontaktirali nemaju u svom portfoliju.
Koje rizike pokriva
Osiguranje lanca snabdevanja pokriva gubitke koje bi kompanija pretrpela ukoliko tokom transporta robe od proizvođača preko veleprodavca do krajnjeg kupca dođe do zastoja – zbog elementarnih nepogoda, štrajkova, pandemija, pa i rizika od zatvaranja graničnih prelaza odnosno od političkih rizika. Osim što pokrivaju i oštećenja robe u transportu ili magacinima, ovakve polise pokrivaju i finansijske gubitke zbog prekida poslovanja usled štrajka zaposlenih, ili ukoliko zbog bilo kakvog zastoja u transportu zaposleni ne mogu da dođu na posao.
Domaći osiguravači kažu da su ratni i politički rizici isključeni iz osiguranja – navedeni primer spada u političke rizike.
U svetu, pak, postoje specijalizovane osiguravajuće kuće koje se bave isključivo osiguranjem lanca snabdevanja, a gotovo sve ozbiljnije kuće imaju tu vrstu osiguranja u svojoj ponudi. Briga o kompanijama kao osiguranicima ide prilično u dubinu problema: prema jednoj studiji Business Continuity Institute, oko 60 odsto ovakvih šteta dolazi od direktnih dobavljača, a ostatak od od onih iz tzv. drugog i trećeg reda. Osiguravajuće kompanije tu statistiku su uvrstile u svoje polise, pa je često u polisu moguće uneti i podatke konkretne kompanije-dobavljača kada se sklapa polisa – ako neka od njih ne isporuči robu na vreme, osiguranom sumom biće pokrivena tako nastala šteta. Osim kašnjenja usled problema u transportu, pokrivene su i štete nastale zbog oštećenja nastalih kod samih dobavljača – požari, poplave, zastoji u proizvodnji i slično.
Ovakve, sveobuhvatne polise najviše nabavljaju kompanije iz sektora visoke tehnologije, farmaceutske industrije, građevine, energetike, jer su te industrije veoma zavisne od svog lanca nabavke.
Takođe je prilično ugrožena i auto industrija, a dobar primer da je korisno brinuti o toj vrsti osiguranja jesu prodavci automobila u SAD: kada je ovu teritoriju 2012. Pogodio opasan uragan Sendi, koji je naneo ukupnu štetu od oko 650 milijardi dolara, priličan udar je osetila američka auto industrija: prodaja automobila smanjena je za 25 do 30 odsto, između ostalog i zato što se nevreme dogodilo krajem meseca kada je ova prodaja najintenzivnija. Ova vrsta osiguranja pokrila je dobar deo gubitaka dilerskim auto-kućama.
Kad je, pak, prošle godine poplavljena Srbija, ukupne štete su procenjivane na 1,7 do čak dve milijarde evra, ali nema podataka o tome koliko se odnosi na materijalne gubitke na objektima, automobilima i poljoprivrednim dobrima, a koliki su finansijski gubici usled prekida poslovanja.
Gotovo da je pravilo da se o nevoljama govori samo dok su „vruće“ pa je malo onih koji su se uključili čak i u obično osiguranje od elementarnih nepogoda ukoliko ga ranije nisu imali. O osiguranju lanca nabavke, i osiguranju od rizika prekida poslovanja malo ko da je počeo da razmišlja.
Valjda je to razlog što domaće osiguravajuće kuće i ne nude polise osiguranja lanca snabdevanja – kažu, ako poraste potražnja, napraviće i taj proizvod. S druge strane, ako bi ga ponudili, možda bi i kompanije shvatile da im je takva vrsta osiguranja potrebna.
Objavljeno u specijalnoj godišnjoj ediciji Biznis TOP magazina Biznis i finansije
