Koliko se veruje pravosuđu u Srbiji

Sudije, tužioci, advokati i pravnici u Srbiji imaju manje poverenje u pravosudni sistem od ostatka građana, a prosečne ocene poverenja za sve institucije sistema su ispod „trojke”, navodi se u istraživanju koje je sprovela Platforma za monitoring socijalne situacije u Srbiji (MONS).
 
Tek svaki peti građanin Srbiji, oko 21% njih, veruje pravosuđu, a slični rezultati su dobijeni i 2009. i 2013. godine, što znači da poverenje ili nepoverenje u sudske vlasti ne zavisi od pojedinačne situacije ili dnevnopolitičkih događaja.
Autor istraživanja i profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu Danilo Vuković je ovakve rezultate uporedio sa „krvnom slikom društva” koja ukazuje na dublje probleme celog društva.
„Kao i povišeni ili sniženi broj leukocita u krvi, to nam ukazuje da nešto iza tih podataka ne funkcioniše. Pravosuđe [u Srbiji] nije efikasno i nije pravedno. Ni [zaposleni u pravosuđu] sami ne veruju u sistem u kome rade… Skoro polovina sudija nam je kazalo da su doživeli neki vid pritiska”, naveo je Vuković.
Za stavove građana ne samo prema pravosuđu zaslužni su i mediji, koji u nadpolovičnoj većini o zakonima u skupštinskoj procedure izeštava tako što citira svađe između poslanika, oko četvrtine prenosi sadržaj novih zakona, dok ih svega 4% analizira i daje preporuke za neko poboljšanje, dodaje Vuković.
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Katarina Golubović navela je da je jedan od razloga nepoverenja u institucije dugo trajanje postupaka.
U straživanju se navodi da od preko 676 hiljada nerešenih predmeta osnovnih sudova starijih od dve godine krajem prošle godine čak 626 hiljade izvršno.
„Od toga, više od 190 hiljada predmeta na izvršenje čeka duže od deset godina”, navela je Golubović, dodavši da taj problem nije nov. Prema njenim rečima, izvršna vlast u kontinuitetu zna za te probleme, a da se od samog početka reforme pravosuđa nije učinila dovoljno da sistemski i efektivno reši identifikovane probleme.
Navodi i da sudska vlast u Srbiji ne dobija dovoljno sredstava za rad, što dovodi do preopterećenja sudija, koji neretko vode više stotina predmeta.
Najveći broj neizvršenih posuda tiče se povrede prava na imovinu, najčešće neisplaćenih plata ili drugih sporova koji su radnici poveli protiv, u nekim slučajevima, odavno nepostojećih preduzeća.
Istraživačica u Centru za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Tara Tepavac ocenjuje da Skupština Srbije mora da igra veću ulogu i da bude kontrateža sve većoj moći izvršne vlasti.
„Parlament je trenutno u fazi visoke zakonodavne delatnosti, a veliki broj bukvalno samo prolazi [kroz to telo]. Hitna procedura se primenjuje u velikom broju slučajeva, čak u 45% svih zakona”, kazala je Tepavac.
Ocenjuje i da se kontrolni mehanizmi dostupni Skupštini ne koriste u dovoljnoj meri, poput javnih slušanja, koja su skoro prestala da se upotrebljavaju

Možda će vam ovo biti zanimljivo

Konferencija „UdruŽene za znanje“: Rodne nejednakosti postoje i u akademskoj zajednici

Žene u Srbiji zarađuju 12% manje od muškaraca, iako imaju isti nivo znanja, obrazovanja i ...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *