Piše: Igor Dodić, Dodić Law Firm
Usvojene izmene i dopune Zakona o bankama su značajne, unose novine u naš pravni sistem i smatram da vode većoj pravnoj sigurnosti. Zakon stupa na snagu 1. oktobra 2025. godine, osim odredbe o ključnim funkcijama u banci koja stupa na snagu 1. januara 2026. godine. Kako je Zakon o bankama poslednji put menjan 2015. godine, stekli su se uslovi za izmene čime se u značajnoj meri vrši usklađivanje sa propisima Evropske unije. Izmene vode očuvanju i dodatnom unapređenju okvira za poslovanje banaka i verujem da će doprineti stabilnosti bankarskog sektora. Narodna banka Srbije je donela Odluke koje su objavljene u Službenom glasniku RS dana 17. juna 2025. godine kojima se daju bliža pojašnjenja u tumačenju zakona.
Bitne izmene se odnose na: jačanje supervizorske funkcije Narodne banke Srbije, uvođenje tzv. prikrivene kontrole, uvođenje supervizorskog sporazuma, uvođenje dodatnih pokazatelja kapitala, propisivanje dodatnih dužnosti banaka, uvođenje u zakonske okvire pojmova „finansijski holding“, „mešoviti finansijski holding“ i mešoviti holding“, a stvoreni su uslovi za osnivanje podređenih društava od strane banke, jer će banke moći da osnivaju odnosno stiču znatno učešće u licima koja nisu lica u finansijskom sektoru, a koja obavljaju poslove koji predstavljaju direktan produžetak poslova banke, a posebno je značajno uvođenje Fonda za restruktuiranje banaka.
Ovde će biti reči samo o delu izmena zakona koje se odnose na upravljanje.
Jedan od bitnih ciljeva izmena i dopuna Zakona je unapređenje korporativnog upravljanja u banci, zakonskim prepoznavanjem ključnih funkcija banke i propisivanjem dodatnog uslova za članstvo u upravnom odboru banke, te preciziranjem delokruga organa upravljanja u banci. Ova novina će doprineti povećanoj pažnji banke pri proceni podobnosti lica nosilaca ključnih funkcija u opisanom smislu i povećanju kvaliteta ovog segmenta korporativnog upravljanja u celini.
Da ima iskustva, i da ima vremena
Kada su u pitanju članovi upravnog odbora banke, do sada je bilo propisano da između ostalog, moraju imati dobru poslovnu reputaciju i odgovarajuće kvalifikacije – a izmena zakona sada propisuje sasvim nov uslov – da moraju imati i iskustvo, kao i sposobnost da obavljanju poslova iz svog delokruga posvete dovoljno vremena, u skladu s propisom Narodne banke Srbije.
Dobru poslovnu reputaciju ima lice koje je u dosadašnjem radu pokazalo da poseduje lični, moralni i profesionalni integritet, sposobnost efikasnog obavljanja poslova i uspešnog suočavanja s poslovnim rizicima i koje je ostvarilo uspešne rezultate i steklo ugled u oblastima u kojima je radilo.
Odgovarajuće iskustvo ima lice koje poseduje radno iskustvo u trajanju od najmanje pet godina na poslovima u pravnom licu u finansijskom sektoru ili drugim poslovima za koje banka oceni da su značajni za obavljanje funkcije rukovodioca određene organizacione jedinice.
Sposobnost predloženog lica da obavljanju poslova iz svog delokruga posveti dovoljno vremena podrazumeva proveru broja odbora direktora u kojima je to lice član, tj. objektivni kriterijum da jedno lice može posvetiti dovoljno vremena obavljanju određene funkcije to se suštinski svodi na broj direktorskih funkcija koje to lice obavlja. Npr. u Evropskoj uniji je to ograničenje propisano na način da je moguće kombinovati jednu funkciju izvršnog direktora sa do dve funkcije neizvršnog direktora (članstvo u upravnom odboru) ili je pak moguće obavljati do četiri funkcije neizvršnog direktora.
Narodna banka Srbije ceni, uzimajući u obzir naročito broj direktorskih funkcija predloženog lica odnosno broj članstava koje predloženo lice ima u organima upravljanja pravnih lica, vreme koje je potrebno posvetiti obavljanju tih funkcija na godišnjem nivou, kao i odgovornost i nadležnost predloženog lica u odnosu na te funkcije, odnosno članstva. Ceniće se i vrsta, obim i složenost poslova koje obavlja pravno lice u kojem je predloženo lice direktor, odnosno član organa upravljanja; lokacija pravnog lica u kojem je predloženo lice direktor, odnosno član organa upravljanja; prosečan broj sastanaka organa upravljanja pravnih lica u kojima je predloženo lice član tokom kalendarske godine, kao i sastanaka koji se po potrebi održavaju s nadležnim telima ili zainteresovanim stranama; druge aktivnosti predloženog lica u okviru ili van finansijskog sektora; vreme koje je potrebno da predloženo lice posveti stručnom osposobljavanju i usavršavanju.
Uz to je izričito propisano da se smatra da predloženo lice nema sposobnost da obavljanju poslova za koje se predlaže posveti dovoljno vremena naročito ako je istovremeno direktor ili član izvršnog odbora i član nadzornog odbora u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva, odnosno član drugog organa upravljanja – u više od dva pravna lica; ako je član nadzornog odbora, odnosno član drugog organa upravljanja – u više od četiri pravna lica.
Pri određivanju broja direktorskih funkcija i članstava u organima upravljanja jednom funkcijom, odnosno članstvom smatra se funkcija, odnosno članstvo u organima upravljanja pravnih lica u okviru iste grupe i/ili pravnih lica u kojima banka ima kvalifikovano učešće.
Još jedna značajna novina je ta da će NBS odbiti zahtev za davanje prethodne saglasnosti na imenovanje člana upravnog odbora banke ako njegov saradnik nema dobru poslovnu reputaciju u skladu s propisom Narodne banke Srbije.
Šta su “ključne funkcije”
Izmenama zakona uveden je pojam ključnih funkcija u bankama – onih koje imaju značajan uticaj na upravljanje, odnosno poslovanje banke. To su obavezno funkcija upravljanja rizicima, funkcija kontrole usklađenosti poslovanja i funkcija unutrašnje revizije, kao i ostale ključne funkcije koje je banka identifikovala u slučaju da imenovana lica nisu članovi organa upravljanja banke. Banka je dužna da obezbedi da nosioci ključnih funkcija imaju dobru poslovnu reputaciju, odgovarajuće kvalifikacije i iskustvo, u skladu s propisima Narodne banke Srbije.
Ključne funkcije uključuju i druge funkcije koje je banka identifikovala a koje imaju značajan uticaj na upravljanje tom bankom, odnosno na njeno poslovanje (finansije banke, sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, poslovanje s privredom i stanovništvom, upravljanje gotovinom i dr.).
Banka podnosi Narodnoj banci Srbije zahtev za davanje prethodne saglasnosti na imenovanje rukovodilaca funkcija unutrašnjih kontrola, što je bitna novina u ovoj oblasti u odnosu na dosadašnje rešenje, imajući u vidu da se rukovodioci organizacionih jedinica u čijem su delokrugu funkcije unutrašnjih kontrola u banci, stavljaju pod režim saglasnosti Narodne banke Srbije: to će omogućiti prethodnu procenu ispunjenosti uslova u odnosu na ova lica od strane supervizora što je opravdano zbog značaja ovih funkcija za poslovanje banke.
Banka je dužna da svojim unutrašnjim aktima uredi kriterijume na osnovu kojih identifikuje ključne funkcije, postupak i kriterijume za izbor nosilaca ključnih funkcija; postupak redovne i vanredne procene ispunjenosti za nosioce ključnih funkcija; jasno definisana ovlašćenja, obaveze i odgovornosti nosilaca ključnih funkcija; razloge za razrešenje nosilaca ključnih funkcija, način na koji utvrđuje postojanje tih razloga, kao i postupak tog razrešenja; linije izveštavanja nosilaca ključnih funkcija.
ZAKLJUČAK:
Odredbe zakona koje se odnose na dodatne uslove za članstvo u organu upravljanja primenjivaće se prilikom novog izbora člana a neće se preispitivati trenutni mandati. Zakon neće prouzrokovati dodatne troškove građanima i privredi, a ni malim i srednjim preduzećima. Banke bi trebalo svoje poslovanje što pre da usklade sa ovim izmenama, a Zakonom se indirektno podstiče tržišna konkurencija i jača ambijent za investicije u bankarski sektor, te je unapređen način na koji banke organizuju svoje poslovne procese i unutrašnje kontrole.
