Đorđo Markeđani, predsednik IO DDOR osiguranja, i predsednik Italijanske privredne komore: Ne imitirajte mocarelu, pravite mokrinski sir!

„Riznica ukusa Vojvodine“ je nova publikacija koja je nastala saradnjom Udruženja konvivijuma „Slow food“ Srbija i stručnjaka sa Naučnog instituta za prehrambene tehnologije, uz podršku kompanije DDOR osiguranje.

Kako to da osiguravajuće društvo inicira knjigu o hrani tipičnoj za Vojvodinu?

Ja volim planinarenje, naročito zimi. Ovo je sport koji zahteva puno energije na hladnoći i velikoj visini. Kad sam bio dete, za tu priliku, moja majka je spremala „energetsku bombu“ – Kitnikes.

Kitnikes je danas skup i ne može se lako naći u Italiji. A ja sam ga našao u prodaji u jednom selu u Vojvodini.

Tako je i nastala Ideja za Riznicu – iz zapažanja da se ljudi u regionu žale na nedostatak ekonomskih mogućnosti, a ne vide dragoceno nasleđe koje imaju kod kuće.

U „staroj Evropi“, a Vojvodina u potpunosti pripada ovom području, gastronomski turizam i strast prema lokalnim specijalitetima snažan su elemenat ekonomije i kulture.

Inspiracija za knjigu je potekla od onoga što imamo u Italiji – Udruženje „Slow Food“, koje uspešno promoviše kulturu lokalnih specijaliteta. Živeći ovde neko vreme, zapitao sam se da li limun iz Amalfija i futoški kupus treba da se takmiče? I zašto ovde ljudi pokušavaju da proizvedu mocarelu, kad već imaju mokrinski sir?

Imajući to u vidu, kao i to da sam ja predsednik Komore italijansko-srpskih privrednika, koja ima za cilj da podrži inicijative između dve zemlje, pokrenuli smo saradnju sa FINS-om (Food Institute NS) i Slow Food-om i finansirali ovu knjigu.

Ovom knjigom, mislim da smo učinili nešto korisno za zemlju, jer ipak smo, kao osiguravači, zainteresovani za razvoj ekonomije.

Ideja održivog turizma i razvoj kulturnog nasleđa ima ogromne ekonomske prednosti. Prvo, stvara radna mesta i vrednost iz lokalnih resursa za lokalno stanovništvo – nema potrebe za stranim investicijama, predstavlja alternativu ekstenzivnoj poljoprivredi. Drugo, ima stabilnu konkurentsku prednost – originalno je. Treće, predstavlja ekosistem koji čine poljoprivreda, lokalni i strani turizam. Četvrto, predstavlja alternativu procesu urbanizacije i pruža mogućnosti za više generacija, ženama, penzionerima…

Scroll to Top