Adris zainteresovan za Dunav osiguranje

Regionalni mediji preneli su informaciju o zainteresovanosti hrvatske kompanije Adris, koja je vlasnik Croatia osiguranja, da postane vlasnik najveće srpske osiguravajuće kuće Dunav osiguranje o čijoj se privatizaciji govori već godinama, a intenzivnije od 2015, kada je rečeno da će do kraja te godine “biti odabran privatizacioni savetnik”.
“Kao i u svim našim drugim poslovima tako i u osiguranju, cilj nam je da postanemo regionalni lider. Uz organski rast, ne isključujemo i mogućnost akvizicija u tom delu posla”, izjavila je za regionalni portal SEEbiz Kristina Miljavac iz korporativnih komunikacija Adris Grupe.
Adrus grupa izazvala je pažnju regionalne javnosti kad je pre par godina postala vlasnik Croatia osiguranja, jer je u to vreme ova rovinjska grupacija bila poznata po poslovanju u duvanskoj industriji (Tvornica Duhana Rovinj), hotelijerstvu (turistički lanac Maistra) i proizvodnji ribe (Cromaris). Naznake da će nastaviti da širi posao u osiguranju pojavile su se kad je grupacija odlučila da proda TDR kompaniji British American Tobacco (BAT) – još od tada analitičari očekuju da će Adris novac dobijen tom prodajom uložiti u nove akvizicije upravo u osiguranju. Da tu ima istine, pokazalo je ostvarivanje vlasničkog udela u slovenačkoj kompaniji Sava Re – ako bi se preuzimanje koje je trenutno zaustavljeno nastavilo, Adris bi došao do tržišnog učešća u osiguranju i u zemljama u regionu gde ova slovenačka kompanija posluje. Adris je, prema pisanju hrvatske štampe, bio zainteresovan i za slovenački Triglav, ali je ta državna kompanija proglašena za preduzeće od strateškog značaja u Sloveniji pa je i tema prestala da bude zanimljiva.
Dunav je, s druge strane, mnogima interesantan još iz vremena početka otvaranja ovdašnjeg tržišta, desetak godina unazad, ali se o prodaji intenzivno priča od 2015. godine kada je u ministarstvu finansija rečeno „da bi izborom privatizacionog savetnika do kraja godine trebalo da počne proces privatizacije Dunava, i da država namerava da ga obavi u što kraćem roku”.
Dunav će se možda ovog puta i „pustiti u prodaju“: kako kažu u Ministarstvu finansija, sa MMF-om je dogovoreno da se uradi nezavisna dijagnostička studija ove kompanije, a do kraja prvog kvartala trebalo bi da se dobije jasna slika o konkurentskoj poziciji i mogućnostima za poboljšanje performansi Dunava. To bi se moglo tretirati kao „predradnja“ za početak privatizacije, koja bi mogla da traje i godinu i po dana, uključujući i javni poziv za privatizacionog savetnika, i tender za ponuđače. Pitanje je da li će se kao najozbiljniji ponuđači na tenderu pojaviti regionalne kompanije, ai to ih svakako neće sprečiti da „izražavaju interesovanje“.
Tokom 2015, za Dunav je interesovanje izrazila i slovenačka kompanija Sava Re, ali se priča na tome i zaustavila. Nešto ranije, slovenački Triglav koji je bio interesent za kupovinu Croatia osiguranja, objavio je da bi rado kupio novosadski DDOR, ali su tu kompaniju već ranije kupili italijanski osiguravači koji nisu bili zainteresovani za dalju prodaju.
Preuzimanja u regionu nisu neobična pojava – međunarodne kompanije trude se da prošire svoje prisustvo na druge zemlje. Razumljivo je i interesovanje za međusobno preuzimanje onih kompanija koje su ponikle upravo na teritoriji bivše Jugoslavije – da zauzmu što veći deo tržišta u regionu.
Finansijski interes najlakše pokreće svaki biznis. Neki bi rekli – i emocije. Ili nostalgija. Ili, jugonostalgija?