Piše: Advokatska kancelarija Milošević Law Firm
Srbija će 1. juna 2021. godine dobiti izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 25/2019) (“Zakon”). Između ostalog, najznačajnije izmene i dopune odnose se na definisanje retkih bolesti, ali i nove pogodnosti za trudnice, i roditelje koji odsustvuju sa rada radi nege deteta. Možda za najveći broj građana najprijatnija vest jeste da više ne moraju da nose poslodavcu doznake za bolovanje.
Definisanje retkih bolesti
Prva novina koja nas očekuje jeste definisanje retkih bolesti. Zakonodavac propisuje da su retke bolesti one koje pogađaju manje od pet lica na 10.000 stanovnika. Kako je navedeno u obrazloženju Nacrta Zakona, ova definicija će biti osnov za formiranje registra lica obolelih od retkih bolesti što će omogućiti sagledavanje učestalosti, rasprostranjenosti, trajanja, ishoda, demografskih, kliničkih i drugih karakteristika lica obolelih od retkih bolesti.
Jednostavniji i brži obračun naknade zarade
Osim toga, izmene Zakona se odnose i na to da obračun naknade zarade više ne obavlja poslodavac, već to radi Republički fond za zdravstveno osiguranje (koji je do sada vršio kontrolu obračuna), na osnovu podataka o uplaćenim porezima i doprinosima za tog osiguranika, a koje dobija službenim putem od Poreske uprave. Taj obračun, kao i samu naknadu zarade, kako je predloženo, Republički fond za zdravstveno osiguranje dostavlja, odnosno uplaćuje poslodavcu u kraćem roku (15 dana) u odnosu na važeće rešenje (30 dana). Na taj način izbegnuto je dvostruko obračunavanje naknade zarade i čitav postupak je pojednostavljen.
Ova promena predstavlja boljitak u regulativi, s obzirom na to da sada Republički fond za zdravstveno osiguranje ima upola kraći rok (15 dana) za uplatu naknade zarade na račun poslodavca.
Pravo na naknadu zarade zbog nege deteta
Dodatna promena, tj. proširenje prava, odnosi se na pravo na naknadu zarade zbog nege deteta. Naime, u prethodnoj verziji Zakona ostalo je nejasno da li roditelj čiji je supružnik vojni osiguranik ili pak osiguran u inostranstvu ima pravo na ovu naknadu zarade, jer je drugi roditelj sprečen da neguje bolesno dete. Nacrt Zakona uvodi pravo roditelja na naknadu zarade zbog nege deteta i kada je drugi roditelj obavezno zdravstveno osiguran kod drugog nadležnog nosioca zdravstvenog osiguranja (npr. vojni osiguranik ili osiguran u inostranstvu).
Sva prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za trudnice
Još jedna promena na bolje u zakonskoj regulativi jeste da će trudnice ostvarivati sva prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, bez obzira na to da li im je poslodavac uplatio doprinose.
Predloženo je da osiguranice u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja bez obzira na to da li je uplaćen dospeli doprinos, dakle i pravo na naknadu zarade zbog privremene sprečenosti za rad, a što nije slučaj prema važećem rešenju. Naime, prema važećem rešenju, u slučaju kada nisu uplaćeni dospeli doprinosi za zdravstveno osiguranje, osiguranica, u skladu sa posebnim zakonom, može ostvariti pravo na zdravstvenu zaštitu i prava na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite.
Doznake poslodavcu dostavlja lekar elektronskim putem
Još jedna promena koja umnogome koristi zaposlenima, ali i poslodavcima, jeste predlog da osiguranik, odnosno član njegove porodice, ne dostavlja potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad poslodavcu (tzv. „doznake“), kako je važeće rešenje, već tu informaciju poslodavcu elektronski dostavlja izabrani lekar.
Ovo je zaista velika olakšica za zaposlenog, s obzirom na to da je zabeleženo dosta slučajeva u kojima je zaposleni zaista teško oboleo i nije u mogućnosti da dostavi poslodavcu doznake za bolovanje, a nema članova porodice koji bi to uradili umesto njega. U tim situacijama, dešavalo se da poslodavac otkaže ugovor o radu zaposlenom usled njegovog nedolaska na posao, jer poslodavac nije imao nikakvih saznjanja da je zaposleni bolestan. Dostavljanje doznaka elektronski poslodavcu od strane lekara značajno umanjuje mogućnost ovakvih situacija ubuduće.
S druge strane, na ovaj način se sprečavaju i zloupotrebe zaposlenih koji su dostavljali naknadno isfabrikovane doznake o navodnim bolestima i sprečenosti za rad, sa datumom koji odgovara periodu u kojem zaposleni nije bio na poslu, iako zaposleni zapravo uopšte nije ni bio sprečen da radi. Sada kada lekari budu direktno slali poslodavcu doznake, teško će biti moguće „pokrivati“ period u kojem zaposleni nije dolazio na posao, na način da je svoj nedolazak pravdao navodnim bolovanjem.
Umesto zaključka
Nacrt Zakona o zdravstvenom osiguranju donosi nam nekoliko značajnih novina. Sa sigurnošću se može reći da su one dobre i da predstavljaju napredak u odnosu na sada važeći Zakon.
Zakonodavac je uočio potrebu za određenim izmenama proceduralnog karaktera (poput načina dostavljanja doznaka za bolovanje poslodavcu) kojima se umnogome olakšava i poslodavcima i zaposlenima. Sa druge strane, jako bitna promena jeste ostvarivanje svih prava po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja za trudnice, što predstavlja značajan napredak u odnosu na prethodno rešenje.
Osim toga, uočena je potreba i za definisanjem retkih bolesti, odnosno praćenjem stanovništva koje od njih boluje, kako bi se što više saznalo o retkim bolestima, i ovim licima omogućilo lečenje. Vođenje registra lica koja boluju od retkih bolesti je jako važno, jer se na taj način lakše može utvrditi da neko lice boluje od retke bolesti.
Takođe, zakonodavac najavljenim izmenama olakšava komunikaciju između poslodavca i zaposlenog u slučaju kada je zaposleni sprečen da radi, a nema nikog ko bi o tome mogao da obavesti poslodavca.
