Osiguranje poplave, bujice i visoke vode je tzv. dopunski rizik – ugovara se uz osnovno osiguranje od požara, i plaća se godišnje. Visina premije ne određuje se prema kvadraturi već prema osiguranoj sumi – maksimalnom iznosu koji može biti isplaćen u slučaju štete. Taj iznos (osigurana suma) određuje se na osnovu vrednosti objekta.
Primera radi, ako se za prizemnu ili jednospratnu kuću ugovori maksimalna osigurana suma od milion dinara, za osiguranje od požara (osnovni rizik) i poplave, bujice i visoke vode (dopunski rizik) cena polise bi za čitavu godinu bila oko hiljadu dinara. Ovaj iznos bio bi veći ukoliko bi osigurana suma bila veća.
Iznos koji bi platilo osiguravajuće društvo bio bi onoliki kolika je šteta, a najviše do iznosa osigurane sume.
Neki osiguravači su došli do okvirnog proseka cene polise osiguranja od poplave po kvadratu stana – oko jedan evro godišnje. Praktično, za stan od 60 kvadrata to je oko 60 evra za čitavu godinu, ili oko pet evra mesečno. Svako će znati da proceni da li je to mnogo, u odnosu na štetu koja ga može zadesiti.
Iako su poplave u maju 2014. nanele štete od oko milijardu i po evra, iako je svega dva odsto oštećenih imalo polisu osiguranja pa im je šteta bila i nadoknađena – u svesti građana takoreći da se ništa nije promenilo: broj polisa osiguranja nije se od tada bitno povećao, a poplave se događaju ponovo.
U poslednjih nekoliko decenija, broj šteta koje izazivaju elementarne nepogode u proseku se povećava za šest odsto godišnje, a prognoze su da će tako biti i u narednom periodu. Ovog puta veća šteta je zadesila poljoprivredna dobra nego stambene objekte, ali se pokazalo da to što su prethodne poplave najveće u poslednjih 120 godina – ne znači da ćemo narednih 120 biti mirni…
