Nemačko-srpska privredna komora, u partnerstvu sa KfW i ProCredit Bank Srbija, održala je drugu konferenciju iz serije CLIMATE TALKS pod nazivom „Zeleni vodonik u Srbiji: izazov budućnosti“, na temu zelenog vodonika kao jednog od ključnih elemenata energetske tranzicije.
Zeleni vodonik se dobija procesom elektrolize vode korišćenjem električne energije iz obnovljivih izvora, te je stoga ekološki prihvatljiv. Primena zelenog vodonika je široka: koristi se u industriji, transportu, za skladištenje viška energije kao i u procesu dekarbonizacije teške industrije.
„Vodonik predstavlja šansu za promenu sistema. Vodonik nije novi izvor energije – on predstavlja transformaciju. Menja način na koji pokrećemo fabrike, grejemo domove i doprinosimo održivoj mobilnosti, ali menja i način na koji razmišljamo. Preispituje zastarele ekonomske modele i poziva nas da razmišljamo o novim oblicima energetske suverenosti“, rekao je Milan Grujić, predsednik Nemačko-srpske privredne komore i direktor kompanije ZF Serbia.
Dennis Kaiser, šef Odeljenja za privredu pri Ambasadi SR Nemačke u Srbiji predstavio je nemačku strategiju za vodonik i istakao je da SR Nemačka ima strateški cilj da postane klimatski neutralna do 2045. godine. Tina Scherf ispred kompanije Leipziger Energiegeselschaft govorila je o preduslovima za implementaciju prvog inovativnog vodoničnog projekta u Srbiji koji je 2022. godine pokrenut sa JP Srbijagas. Projekat je finansiran od strane nemačke vlade u skladu sa smernicama za finansijsku podršku za međunarodne projekte vodonika, kako bi potencijalno obezbedila izvoz za svoja tržišta. Na konferenciji je rečeno da je na srpskom tržištu prvenstveno neophodno doneti vodoničnu strategiju i definisati zakonodavni okvir za njenu realizaciju.
„Iako su domaće kompanije još u fazi istraživanja i pripreme, postoji rastuće interesovanje za ulaganje u vodonik u Srbiji, posebno među firmama koje već posluju u sektoru obnovljivih izvora energije. Za finansiranje vodoničnih projekata neophodna je jača saradnja sa državom, uvođenje podsticaja iz evropskih fondova i čvrsto partnerstvo sa bankom koja ima ekspertizu u oblasti finansiranja kompleksnih održivih projekata. Država treba da uradi svoj deo posla, a banke najpre da razumeju potencijal vodoničnih projekata i kreiraju adekvatne mehanizme podrške da bi se projekti finansirali“, izjavio je Ivan Smiljković, član Izvšnog odbora ProCredit banke i član Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore, dok je Filip Marković, lokalni klimatski ekspert Nemačke razvojne banke – KfW, istakao da su „plan razvoja, zakonodavni i regulatorni okvir, kao i finansijski model za pilot projekte način za uspostavljanje sektora zelenog vodonika“.
Konferencija „Climate Talks“ predstavlja platformu za kontinuirani dijalog između aktera iz Nemačke i Srbije, sa zajedničkim ciljem da Evropa postane prvi klimatski neutralni kontinent.
