Udruženje aktuara Srbije i Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu organizovali su 5. novembra XVIII međunarodni simpozijum sa temom „Osiguranje u uslovima pandemije covid-19“. Simpozijum je organizovan onlajn zbog pandemije i svih 14 predavanja je prezentovano u jednom danu.
Pored prezentacija, dvadeset četiri rada su objavljena u naučnoj monografiji na engleskom jeziku. Prezentacije su imali predstavnici nadzora osiguranja Narodne banke Srbije, pet članova Izvršnog odbora osiguravajućih kompanija iz Srbije, osam profesora univerziteta iz Srbije i predstavnici Udruženja aktuara Srbije.
U govoru na temu „Sektor osiguranja u uslovima pandemije COVID-19: osvrt supervizora”, viceguverner Željko Jović, istakao je aktivnosti Narodne banke Srbije preduzete radi ublažavanja negativnih efekata pandemije na ukupan finansijski sektor.
Ukazao je na značaj regulatornih mera Narodne banke Srbije u obezbeđivanju uslova za olakšano finansiranje obaveza tokom pandemije za sve korisnike finansijskih usluga – od moratorijuma u otplati kredita banaka, mogućnosti odlaganja plaćanja obaveza po osnovu lizinga, osiguranja, do preventivnih mera kojima se omogućava produžavanje roka za otplatu gotovinskih i stambenih kredita i paketa podsticajnih mera za stambeno kreditiranje. Viceguverner je posebno naglasio da je Narodna banka Srbije nekoliko puta snizila referentnu kamatnu stopu, čime je uticala na snižavanje svih bazičnih kamatnih stopa na tržištu i tako podstakla dalje kreditiranje privrede i stanovništva. Tokom pandemije, Narodna banka Srbije je u više navrata pružila podršku bankama putem instrumenata likvidnosti, repo i svop transakcija, kao i kontinuiranog obezbeđenja funkcionisanja kritičnih funkcija – platnog prometa, snabdevanje gotovinom i efektivom i sl.
Viceguverner Jović je istakao da je celokupno finansijsko tržište reagovalo odgovorno i efikasno na dolazak pandemije. Finansijske institucije su zbog regulatornih zahteva Narodne banke Srbije već imale uvežbane planove za kontinuirano poslovanje, čija je primena obezbedila nesmetano odvijanje procesa rada, uz prelazak jednog dela zaposlenih na rad od kuće. Izmenjene okolnosti uslovile su da finansijske institucije pređu na pružanje finansijskih usluga zasnovanih na novim tehnologijama, koje ne zahtevaju neposredni kontakt zaposlenih u finansijskim institucijama i klijenta (mobilno i elektronsko bankarstvo i sl.), ali zahtevaju adekvatan odgovor u pogledu upravljanja rizicima koji proističu iz novih tehnologija.
Prema preliminarnim rezultatima za prvih devet meseci ove godine, u sektoru osiguranja zabeležena su pozitivna kretanja premije osiguranja – rast dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, imovinskih osiguranja i kasko osiguranja, uz očuvanje kvaliteta investicionog portfolija i adekvatnu kapitalizovanost i likvidnost. Kao izazove na tržištu osiguranja, viceguverner je izdvojio dalji razvoj kanala prodaje zasnovanih na novim tehnologijama i adekvatno upravljanje rizicima koji iz toga proističu, iznalaženje načina za dodatni rast tržišta razvojem svesti o potrebi za osiguranjem, unapređenje tržišta autoodgovornosti i dalji postepen rad na pripremi za uvođenje regulatornih standarda Solventnost 2 i MSFI 17.
Na Simpozijumu se govorilo da li bi trebalo očekivati optimističan ili pesimističan scenario kada je reč o osiguranju, uticaju pandemije na osiguranje od autoodgovornosti, životno osiguranje, o kamatnim stopama i njihovom uticaju na poslovanje osiguravača, pa i o uticaju pandemije na sistem penzijskog osiguranja. Poseban rad bio je posvećen osiguranju od sajber rizika.
