Ulazak novih političkih partija često ide ruku pod ruku sa velikim političkim promenama, jer nove partije u političku arenu unose teme koje dotadašnje, etablirane partije nisu dovoljno zastupale, poručio je prof. Torsten Persson sa Univerziteta u Stokholmu na XXI Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu.
Persson je učestvovao na panelu „Disruptive Politics and Policy Change: The Political Economics of Party Entry“, gde je govorio o političkoj ekonomiji ulaska novih partija, promenama u biračkim podelama i načinu na koji nove političke snage utiču na formiranje koalicija i kreiranje javnih politika.
Kako je istakao, istorija pokazuje da se ulazak novih partija najčešće dešava u periodima kada se menjaju ključne društvene podele. U 20. veku, uspon novih levih partija u mnogim zemljama učinio je ekonomsku klasu jednom od centralnih linija političkog nadmetanja. Danas, međutim, politička scena postaje složenija, jer se pored ekonomskih pitanja sve snažnije pojavljuju i kulturne podele.
„Ulazak partija obično ide zajedno sa političkom promenom“, poručio je Persson, navodeći da su u savremenim demokratijama nova pitanja, posebno ona povezana sa kulturom, životnom sredinom i migracijama, sve prisutnija u političkoj areni.
Prema njegovim rečima, nove partije često izazivaju postojeći politički poredak. Zelene partije ulaze u politiku sa fokusom na zaštitu životne sredine, dok radikalno desne partije, između ostalog, snažno utiču na debate o migracijama. Njihov značaj posebno dolazi do izražaja u proporcionalnim izbornim sistemima, kakvi postoje u velikom broju evropskih zemalja, gde nove partije lakše postaju deo parlamentarnih većina i vladajućih koalicija.
Persson je naglasio da se promene ne vide samo u izbornim rezultatima, već i u javnim politikama. Kada nove partije postanu deo političkog sistema, one mogu da utiču na sadržaj koalicionih sporazuma i prioritete vlada. U slučaju zelenih partija, to se najčešće vidi kroz snažnije politike zaštite životne sredine, dok se prisustvo radikalno desnih partija povezuje sa strožim politikama u oblasti migracija.
Ukazao je i na to da standardni modeli političke ekonomije često polaze od pretpostavke da se takmiče dve partije na jednoj političkoj dimenziji, najčešće ekonomskoj. Međutim, savremena politika, kako je objasnio, zahteva širi okvir koji istovremeno obuhvata ekonomske i kulturne konflikte, izbore i proces formiranja vlade.
Zbog toga je, prema njegovim rečima, važno bolje razumeti kada i zašto nove partije ulaze u političku konkurenciju, ali i kako njihova pregovaračka snaga u koalicijama utiče na politike koje se na kraju sprovode.
XXI Svetski kongres ekonomista održava se u Beogradu u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije i Saveza ekonomista Srbije, pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije. Kongres okuplja vodeće svetske ekonomiste, predstavnike akademske zajednice, institucija i kreatore javnih politika, a tokom pet dana održavaju se plenarne sesije, paneli i diskusije o ključnim ekonomskim i društvenim pitanjima savremenog sveta.Torsten Persson u Beogradu: Ulazak novih političkih partija menja pravac javnih politika
Ulazak novih političkih partija često ide ruku pod ruku sa velikim političkim promenama, jer nove partije u političku arenu unose teme koje dotadašnje, etablirane partije nisu dovoljno zastupale, poručio je prof. Torsten Persson sa Univerziteta u Stokholmu na XXI Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu.
Persson je učestvovao na panelu „Disruptive Politics and Policy Change: The Political Economics of Party Entry“, gde je govorio o političkoj ekonomiji ulaska novih partija, promenama u biračkim podelama i načinu na koji nove političke snage utiču na formiranje koalicija i kreiranje javnih politika.
Kako je istakao, istorija pokazuje da se ulazak novih partija najčešće dešava u periodima kada se menjaju ključne društvene podele. U 20. veku, uspon novih levih partija u mnogim zemljama učinio je ekonomsku klasu jednom od centralnih linija političkog nadmetanja. Danas, međutim, politička scena postaje složenija, jer se pored ekonomskih pitanja sve snažnije pojavljuju i kulturne podele.
„Ulazak partija obično ide zajedno sa političkom promenom“, poručio je Persson, navodeći da su u savremenim demokratijama nova pitanja, posebno ona povezana sa kulturom, životnom sredinom i migracijama, sve prisutnija u političkoj areni.
Prema njegovim rečima, nove partije često izazivaju postojeći politički poredak. Zelene partije ulaze u politiku sa fokusom na zaštitu životne sredine, dok radikalno desne partije, između ostalog, snažno utiču na debate o migracijama. Njihov značaj posebno dolazi do izražaja u proporcionalnim izbornim sistemima, kakvi postoje u velikom broju evropskih zemalja, gde nove partije lakše postaju deo parlamentarnih većina i vladajućih koalicija.
Persson je naglasio da se promene ne vide samo u izbornim rezultatima, već i u javnim politikama. Kada nove partije postanu deo političkog sistema, one mogu da utiču na sadržaj koalicionih sporazuma i prioritete vlada. U slučaju zelenih partija, to se najčešće vidi kroz snažnije politike zaštite životne sredine, dok se prisustvo radikalno desnih partija povezuje sa strožim politikama u oblasti migracija.
Ukazao je i na to da standardni modeli političke ekonomije često polaze od pretpostavke da se takmiče dve partije na jednoj političkoj dimenziji, najčešće ekonomskoj. Međutim, savremena politika, kako je objasnio, zahteva širi okvir koji istovremeno obuhvata ekonomske i kulturne konflikte, izbore i proces formiranja vlade.
Zbog toga je, prema njegovim rečima, važno bolje razumeti kada i zašto nove partije ulaze u političku konkurenciju, ali i kako njihova pregovaračka snaga u koalicijama utiče na politike koje se na kraju sprovode.
XXI Svetski kongres ekonomista održava se u Beogradu u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije i Saveza ekonomista Srbije, pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije. Kongres okuplja vodeće svetske ekonomiste, predstavnike akademske zajednice, institucija i kreatore javnih politika, a tokom pet dana održavaju se plenarne sesije, paneli i diskusije o ključnim ekonomskim i društvenim pitanjima savremenog sveta.
Torsten Persson u Beogradu: Ulazak novih političkih partija menja pravac javnih politika
Ulazak novih političkih partija često ide ruku pod ruku sa velikim političkim promenama, jer nove partije u političku arenu unose teme koje dotadašnje, etablirane partije nisu dovoljno zastupale, poručio je prof. Torsten Persson sa Univerziteta u Stokholmu na XXI Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu.
Persson je učestvovao na panelu „Disruptive Politics and Policy Change: The Political Economics of Party Entry“, gde je govorio o političkoj ekonomiji ulaska novih partija, promenama u biračkim podelama i načinu na koji nove političke snage utiču na formiranje koalicija i kreiranje javnih politika.
Kako je istakao, istorija pokazuje da se ulazak novih partija najčešće dešava u periodima kada se menjaju ključne društvene podele. U 20. veku, uspon novih levih partija u mnogim zemljama učinio je ekonomsku klasu jednom od centralnih linija političkog nadmetanja. Danas, međutim, politička scena postaje složenija, jer se pored ekonomskih pitanja sve snažnije pojavljuju i kulturne podele.
„Ulazak partija obično ide zajedno sa političkom promenom“, poručio je Persson, navodeći da su u savremenim demokratijama nova pitanja, posebno ona povezana sa kulturom, životnom sredinom i migracijama, sve prisutnija u političkoj areni.
Prema njegovim rečima, nove partije često izazivaju postojeći politički poredak. Zelene partije ulaze u politiku sa fokusom na zaštitu životne sredine, dok radikalno desne partije, između ostalog, snažno utiču na debate o migracijama. Njihov značaj posebno dolazi do izražaja u proporcionalnim izbornim sistemima, kakvi postoje u velikom broju evropskih zemalja, gde nove partije lakše postaju deo parlamentarnih većina i vladajućih koalicija.
Persson je naglasio da se promene ne vide samo u izbornim rezultatima, već i u javnim politikama. Kada nove partije postanu deo političkog sistema, one mogu da utiču na sadržaj koalicionih sporazuma i prioritete vlada. U slučaju zelenih partija, to se najčešće vidi kroz snažnije politike zaštite životne sredine, dok se prisustvo radikalno desnih partija povezuje sa strožim politikama u oblasti migracija.
Ukazao je i na to da standardni modeli političke ekonomije često polaze od pretpostavke da se takmiče dve partije na jednoj političkoj dimenziji, najčešće ekonomskoj. Međutim, savremena politika, kako je objasnio, zahteva širi okvir koji istovremeno obuhvata ekonomske i kulturne konflikte, izbore i proces formiranja vlade.
Zbog toga je, prema njegovim rečima, važno bolje razumeti kada i zašto nove partije ulaze u političku konkurenciju, ali i kako njihova pregovaračka snaga u koalicijama utiče na politike koje se na kraju sprovode.
XXI Svetski kongres ekonomista održava se u Beogradu u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije i Saveza ekonomista Srbije, pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije. Kongres okuplja vodeće svetske ekonomiste, predstavnike akademske zajednice, institucija i kreatore javnih politika, a tokom pet dana održavaju se plenarne sesije, paneli i diskusije o ključnim ekonomskim i društvenim pitanjima savremenog sveta.
FOTO: Nenad Ilić i Aleksandar Anđić
