Osiguravači sada imaju priliku da pet odsto sredstava tehničkih rezervi neživotnih osiguranja mogu ulagati u jedinice otvorenih alternativnih investicionih fondova. Fondovi poseduju visoko diversifikovani portfolio, što samo po sebi podrazumeva niži rizik u poređenju s pojedinačnim ulaganjima
DZUAIF Vista Rica upravlja sa dva investiciona fonda. Prvi alternativni investicioni fond Vista Rica Invest započeo je rad u decembru 2023. godine, sa ciljem da investitorima pruži opciju ulaganja u alternativne fondove na način koji je transparentan, profesionalan i usklađen sa najvišim svetskim standardima. Osnivanje Vista Rica Corporate fonda, čiji su članovi isključivo pravna lica, bio je logičan sled, kako bi se i ovom profilu investitora ponudila alternativa za investiranje, prilagođena njihovim investicionim ciklusima i potrebom za raspoloživošću sredstava.
Gde vaši fondovi dalje plasiraju sredstva, koliko su plasmani sigurni i da li su prinosi veći nego kod ulaganja u klasične investicione fondove?
Za razliku od tradicionalnih investicionih fondova, alternativni fondovi imaju regulatorni osnov da investiraju u širi spektar investicija sa potencijalom višeg prinosa, što omogućava pristup različitim oblicima aktive koji su uobičajeno manje dostupni. Naše Društvo za upravljanje se svakako rukovodilo navedenim zakonskim okvirima, ali smo tokom godine usmeravali sredstva i ka konzervativnijim klasama imovine zbog kompleksne geopolitičke situacije i volatilnosti globalnih tržišta, kako bismo zaštitili portfolio od značajnih tržišnih oscilacija. Od osnivanja do danas, fond Vista Rica Invest ostvario je prinos od 11.6%, dok je fond Vista Rica Corporate nakon dva meseca od osnivanja uvećao vrednost jedinice za više od dva odsto.
Društvima za osiguranje je omogućeno da ulažu sredstva tehničke rezerve u otvorene alternativne investicione fondove. Šta to konkretno znači za osiguravače, a šta za tržište alternativnih investicionih fondova?
Izmenom odluke o investiranju sredstava osiguranja, koja podrazumeva da se do 5% sredstava tehničkih rezervi neživotnih osiguranja mogu ulagati u jedinice otvorenih alternativnih investicionih fondova, osiguravačima je omogućen posredni pristup instrumentima tržišta kapitala, značajna disperzija sredstava na više različitih klasa imovine, na duži rok, pa samim tim i preraspodela rizika. Fondovi poseduju visoko diversifikovani portfolio, što samo po sebi podrazumeva niži rizik u poređenju s pojedinačnim ulaganjima.
S druge strane, fondovi su dobili značajnu polugu za rast, imajući u vidu potencijalni iznos raspoložive imovine i upravo dugoročnu prirodu ulaganja.
Stepen razvijenosti tržišta se i ogleda u angažovanju svih tržišnih učesnika a naročito institucionalnih investitora, pa je bitno uspostaviti mehanizme koji će dodatno pospešiti lokalnu infrastrukturu i uticati na razvoj industrije u celini.
Za sada u Srbiji posluje osam alternativnih investicionih fondova. Očekujete li dalji razvoj tog tržišta?
Investicioni fondovi predstavljaju najbrže rastući segment domaćeg finansijskog tržišta. Ukupna imovina investirana u fondove iznosi 1.5 milijardi evra, dok je samo u alternativnim fondovima 100 miliona evra pod upravljanjem, što je dupliran iznos u poređenju s 2023. godinom.
Od ukupno osam registrovanih alternativnih fondova, aktivna su četiri zatvorena i isto toliko otvorenih fondova. Značajni koraci su preduzeti u pogledu razvoja tržišta kapitala i stvorena je pogodna klima za rast i stvaranje novih investicionih fondova. Ukupna imovina fondova konstantno raste, što je najbolji pokazatelj efikasnih mera u domenu tržišta kapitala i sveobuhvatne makroekonomske slike našeg tržišta.
Očekujemo da će, po ugledu na svetsku praksu, i finansiranje različitih projekata ubuduće biti iz ovih izvora, s obzirom na činjenicu da se imovina alternativnih fondova može ulagati u nekretnine, privatni i preduzetnički kapital, udele u privrednim društvima, specifične projekte.
Nedavno je promenjena regulativa – da li je domaća regulativa u skladu sa svetskom praksom?
Domaći zakonodavni okvir je potpuno usaglašen sa evropskom regulativom, a izmene Zakona o alternativnim investicionim fondovima usmerene su ka popularizaciji ove vrste fondova i dostupnosti većem broju ulagača.
Zakon je korigovan na način da se snizi prag minimalnog ulaganja malih investitora kako bi se smatrali poluprofesionalnim investitorima, što je uslov za ulaganje u pojedine vrste zatvorenih alternativnih fondova.
Značajna izmena regulative odnosi se i na upis založnog prava nad investicionim jedinicama, što bi trebalo da doprinese većem obimu investiranja u fondove, s obzirom na činjenicu da donose i dodatne mogućnosti za obezbeđivanje kredita i drugih poslovnih odnosa, pružajući na taj način dodatni stepen sigurnosti primaocima obezbeđenja.
Vesna Lapčić
**Objavljeno u časopisu „Svet osiguranja“
