Klima se dramatično brže menja nego što je u prošlosti: nekad se menjala u razmerama od hiljadu godina, a sada na nivou decenija. “Zaustavljanje na granici od 1,5 stepeni što je jedan od ciljeva Pariskog sporazuma, moguće je pod uslovom da sva energija koju proizvodimo bude iz obnovljivih izvora”, rekao je na panelu “Klima uzvraća udarac” klimatolog dr Vladimir Đurđević, na konferenciji “Rizici novog doba: nova era održivosti”. “Taj scenario je moguć jer će energija iz obnovljivih izvora uskoro postati toliko pristupačna da će biti ekonomski isplativije koristiti nju nego fosilna goriva. Kompanije će uskoro shvatiti da energetska tranzicija ne samo da nije skupa već je i besplatna: na kraju energetske tranzicije bićete bogatiji nego na njenom početku, a taj period nije duži od 20 godina što sa aspekta kompanija zaista nije dug proces”, rekao je Đurđević.
Konkretne primere uticaja klimatskih promena na poslovanje dao je Zoran Daljević, direktor Predstavništva Atlantic grupe koja se bavi i proizvodnjom i distribucijom, rekavši da najveći uticaj koji se reflektuje na poslovanje dolazi preko poljoprivrede. “Primera radi, trenutno je akutni problem kakao kao sirovina za pravljenje čokoladnih proizvoda. Dobrim delom i zbog suša u Africi danas imamo manjak biljke kakao, što je dovelo do drastičnog skoka cene po toni koja je od prošlog proleća porasla više od dva puta. To se odražava na cenu ka krajnjem potrošaču pa neke kompanije pokušavaju da pronađu zamenu za kakao što nije lako. Slično je bilo i sa kafom u periodu posle korone, usled velikih poplava. Osim nedostatka sirovina u proizvodnji, klimatske promene utiču i na lanac snabdevanja, a mi smo i te posledice osetili”.
Ono što se, prema njegovim rečima, pokazalo kao dobra preventiva jeste da se obrazuju odeljenja za procenu rizika u svakom segmentu poslovanja, i da se organizuje diversifikacija dobavljača, kao i da se dobro planiraju nabavke. “Naša kompanija se uz to trudi da nabavi što više sirovina od lokalnih dobavljača, a zalažemo se i za jačanje “zelenog saobraćaja” – rečnog i železničkog, za šta je potrebno i jačanje infrastrukture”, rekao je Daljević.
U poslednjih pet godina menjaju se i uzroci dominantnih šteta kad je reč o klimatskim promenama: uragani i zemljotresi koji su donedavno bili primarni, sada prave manje od polovine ukupnih šteta, a primat preuzimaju požari, poplave, oluje. Njih je, kako je rekao Leo Pandžić, direktor Direkcije za održivi razvoj DDOR Novi Sad, u 2023. bilo više od 400, a izazvali su štetu veću od 380 milijardi dolara. Od toga je, kako je rekao, svega oko 118 milijardi dolara bilo osigurano, što govori o tome da kultura osiguranja na globalnom nivou nije dovoljno razvijena.
A da se osiguravači ne šale kada govore da će sve više odustajati od prodaje polisa osiguranja zagađivačima, pokazuje i primer italijanskog Unipola, u čijem je sastavu i DDOR Novi Sad.
“Naša matična kompanija Unipol ima 6 predefinisanih sektora koje ne osigurava: industrija kockanja, proizvodnja, transport i distribucija nekonvencionalnog oružja, rudarske kompanije koje čine velike štete po prirodnu sredinu, proizvodnja električne energije iz termalnog uglja, kompanije koje krše ljudska prava i one koje se bave korupcionim delovanjima. Unipol je tokom 2023. Godine uradio skrining više od 7000 poslovnih partnera po ESG normativima, zatim dubinsku analizu 30 kritičnih poslovnih partnera od kojih je 15 isključeno iz osiguranja, a 40 odsto korporativnih klijenata je ocenjeno kroz ESG kalkulator. Srećom, za manje od 0,5 odsto je diskutabilno da li će sa njima biti obnovljen ugovor o osiguranju. Naša namera u Srbiji je da onima koji ne posluju po ESG principima pomognemo da smanje svoj uticaj na životnu sredinu da ne bismo došli u situaciju da ne možemo da ih osiguravamo, jer će to povući niz negativnih posledica najpre po njihovo poslovanje a zatim po čitavo tržište jer smo svi međuzavisni”, rekao je Leo Pandžić na panelu “Klima uzvraća udarac”.