Zvanično osiguranje Olimpijskih igara u Parizu je Allianz, koji je sa Međunarodnim olimpijskim komitetom zaključio ugovor za period 2021-2028. Kao zvanični osiguravač Međunarodnog olimpijskog komiteta, kompanija preuzima veliki deo rizika povezanih sa ovim događajem, kao što su oštećenja različitih sportskih objekata, sajber sigurnost i ometanje određenih aktivnosti.
Sajber pretnje su postale stvarnost za organizatore sportskih događaja s obzirom na porast malicioznih napada. Predviđanje Lloyd’s-a pre Olimpijskih igara u Parizu bilo je da će one biti na udaru oko četiri milijarde sajber napada (poslednje Olimpijske igre u Tokiju pretrpele su skoro 450 miliona napada).
U sklopu paketa osiguranja je i osiguranje karata, koje omogućava da se vlasnicima karata vrati novac u slučaju nepredviđenih okolnosti koje im onemogućavaju prisustvo takmičenjima, kao što su nesreća, bolest ili profesionalna obaveza. Ove godine je prodato oko 9,3 miliona karata.
Međunarodni olimpijski komitet je prvi put zaključio ugovor o osiguranju Olimpijskih igara tek 2004. godine. Tada su održane 28. Olimpijske igre u Atini, a osiguranje je zaključeno za slučaj otkazivanja ili prekida igara, kako bi se garantovala operativna održivost organizatora.
Šta se sve osigurava
Za osiguravače, rizici povezani sa ovako velikim događajima spadaju u kategoriju „specijalnih rizika“. Njihov angažman se odnosi na osiguranje od otkazivanja događaja, osiguranje odgovornosti prema trećim licima, oštećenje imovine, osiguranje odgovornosti direktora i menadžera (D&O).
Za svake Olimpijske igre sastavlja se lista od čak nekoliko stotina rizika, a osiguranjem je obično pokrivena oko četvrtina ukupnih rizika. Evo šta je, prema pisanju Atlas Magazina (deo internacionalne ACI grupe), pokriveno osiguranjem.
- Polisa osiguranja od odgovornosti prema trećim licima čini veliki deo budžeta za osiguranje Olimpijskih igara. Ova polisa pokriva telesne povrede kao i materijalnu i nematerijalnu štetu nanetu trećim licima. Olimpijske igre, sa ogromnim gužvama i složenim infrastrukturnim projektima, izlažu organizatore, učesnike, delegacije i gledaoce brojnim rizicima: povrede, napadi, prirodne katastrofe, nemar, društveni nemiri, stampeda, itd.
- Osiguranje od otkazivanja ili prekida događaja, što uključuje i osiguranje prodatih karata (mogućnost da se vlasnicima karata vrati novac usled otkazivanja događaja). Pokriveni su sledeći rizici: velike prirodne katastrofe, građanskih nemira, terorističkih napada, globalne pandemije, velikih sajber napada, itd. Od 2010. godine, osiguranje karata takođe pokriva troškove televizijskih prava. Ovaj tip osiguranja može takođe pokriti nadoknadu štete koju pretrpe sponzorske kompanije.
- Osiguranje sportista. Ono uglavnom pokriva troškove medicinske pomoći za sportiste u slučaju povrede, eventualno repatrijaciju. Organizatori su dužni da zaključe grupne polise osiguranja koje pokrivaju odgovornost prema trećim licima za sve učesnike u sportskom događaju. Sportisti najčešće imaju i osiguranje za slučaj invaliditeta ili gubitak prihoda. Sportski klubovi su nezavisno od ovoga odgovorni za pružanje pokrića usled povreda i bolesti sportista, a sportisti mogu i samostalno zaključiti osiguranje koje pokriva štetu koja nije prouzrokovana od strane trećeg lica.
Ostali rizici
Pored ovih, postoje i rizici kao što su bojkot i sajber napadi, pretnje, rizici od terorističkih napada i stampeda.
Finansijski izazovi
Konačni troškovi organizacije prelaze početni budžet u proseku za 167%, pišu svetski mediji. To je, kažu, slučaj još od Olimpijskih igara 1968. godine u Meksiku.
Sa ukupnim troškom od 40 milijardi USD, Letnje olimpijske igre 2008. godine u Pekingu bile su najskuplji događaj u istoriji Olimpijskih igara. Da bi promovisala događaj, Kina je započela titanske projekte razvoja i renoviranja infrastrukture.
Ovi projekti su uključivali izgradnju sportskih objekata, urbanističke projekte, puteve, autoputeve, najveći svetski terminal za avione u Pekingu i nove linije metroa.
Što se Igara u Parizu tiče, početni budžet je porastao sa 7,5 milijardi evra koliko je procenjeno 2017. godine na 8,8 milijardi evra 2022. godine, a nedavne procene postavile su ovu cifru na čak 12 milijardi evra.
Ovaj trend povećanja troškova vidi se i u budžetima dodeljenim za osiguranje Olimpijskih igara. Cena polise takođe raste, jer rastu i rizici pre svega od prirodnih katastrofa, zatim od građanskih nemira, pandemije, sajber napada…
I cene polisa, i osigurane sume variraju u zavisnosti od geopolitičkog konteksta i specifičnih rizika svake zemlje domaćina.
Na primer, Igre u Tokiju 2021. godine koštale su osiguravače rekordne dve milijarde dolara. Prema analitičarima iz finansijske grupe Jefferies, ovaj iznos je najviši u istoriji Olimpijskih igara, zbog velikog ekonomskog uticaja pandemije Covid-19: ovaj događaj bio je planiran za leto 2020. godine, ali je odložen za godinu dana i održan bez prisustva publike. Gubitak prihoda od prodaje karata i sponzorstava dostigao je rekordne nivoe. To je deset puta više nego na prethodnim igrama u Rio de Žaneidu, koje su osiguravače koštale „svega“ 200 miliona dolara, a čak 20 puta više nego što je bio trošak osiguravača na Igrama u Londonu 2012. godine.