I ove godine vremenske neprilike su napravile velike štete širom regiona, što na kućama i zgradama, što na automobilima. Mogućnost da naplate popravku i saniranje štete imaju svi oni koji su prethodno pribavili polisu osiguranja – za stambene objekte polisu osiguranja imovine, a za automobile – kasko osiguranje.
Visina šteta još nije sabrana, a u zavisnosti od toga koliko je imovine osigurano znaće se i koliko će ukupno biti isplaćeno iz osiguranja. Za objekte koji nisu bili osigurani vlasnicima ostaje jedino da se nadaju da će država priskočiti u pomoć.
Svi koji imaju polise osiguranja potrebno je da se što pre jave svojim osiguravajućim kućama sa zahtevom za nadoknadu štete, a poželjno je da najpre sačekaju procenitelja pre nego što išta počnu da popravljaju. Većini osiguravajućih kuća šteta se može prijaviti onlajn ili preko kontakt centra, a kod pojedinih se i fotografije kao dokaz mogu poslati preko vibera/onlajn.
S obzirom na to da su nekako baš u ovo doba godine najučestaliji ostvareni rizici požari i oluje, da bi se naplatila šteta od njih dovoljno je imati polisu osiguranja imovine od osnovnih rizika – tu obično spadaju i požar i oluja, uz izzetak osiguranja useva i plodova gde se oluja uglavnom tretira kao dopunski rizik. Važno je znati da ne postoji jedna polisa koja može osigurati i kuću, i poljoprivredno imanje, i životinje, i vozilo već se za sve potpisuje posebna polisa.
Kasko polisom se može nadoknaditi šteta na vozilu bez obzira na to da li je štetu napravilo drvo, deo fasade, kontejner ili drugo vozilo. Kompletna kasko polisa pokriva i lom stakla koja najčešće i stradaju, iako se mnogi odlučuju za delimičnu kasko polisu računajući da je visina premije niža. Kad je osiguranje u pitanju, gotovo uvek se ispostavlja da ne treba kao glavni parametar uzimati cenu premije već visinu i obim pokrića (šta je sve pokriveno i koje su osigurane sume).
Osiguravači skreću pažnju da svako osiguranje ima specifične uslove pokrića pa je važno da osiguranici pažljivo prouče svoje polise osiguranja kako bi bili svesni šta tačno pokriva svaka od njih.
Ukoliko nemate kasko polisu a štetu na vozilu je napravilo drvo, potrebno je da se obratite gradskom zelenilu i pratite njihove instrukcije – ukoliko se drvo nalazilo na javnoj površini. Ako se pak radi o stablu iz nečijeg dvorišta, adresa za nadoknadu štete je vlasnik dvorišta odnosno drveta.
Ako se dogodi da na vaše vozilo padne, ili vašu imovinu ošteti deo fasade sa neke zgrade – što nije nemoguće s obzirom na to da je u leto 2023. godine oluja odvalila terasu na jedanaestom spratu zgrade, za to je odgovoran ili vlasnik stana ili stambena zajednica.
Ako smo odgovorni vlasnici stana, uz osnovnu polisu (pokriće od osnovnih rizika – uglavnom požar, oluja, udar groma, grad, eksplozija, pa čak i pad letelice na objekat) možemo da doplatimo pokriće tzv. dopunskih rizika (poplave, krađe, ali i štete koju naša imovina nanese trećem licu – osiguranje opšte ili građanske odgovornosti). Osiguranje opšte ili građanske odgovornosti bi pokrilo i štete koje bi prourokovao pomenuti pad terase, ili recimo stolica koju bi vetar oduvao sa naše terase i koja bi oštetila tuđ automobil. Ipak, ako je zgrada stara ili oštećena, mnogi osiguravači neće prihvatiti rizik jer je u takvim slučajevima izvesnost štete visoka, pa se ne može ni osigurati.
Za zajedničke prostore (zajednička terasa, krov, liftovi…) odgovorni su svi stanari zajedno, i štete koje nastanu na tom prostoru (ili od tog prostora) može pokriti polisa koju ugovori stambena zajednica. Oko plaćanja premije za tu polisu potrebno je da se donese odluka na nivou cele stambene zajednice. Ako te polise nema, onda štetu zajednički snose svi stanari.
Iako se već dugo govori da se građani osiguravaju u kratkotrajnim talasima – samo kad se dogodi neka vremenska nepogoda i kratko iza toga – po rastu premije u neživotnim imovinskim osiguranjima reklo bi se da je sve više onih koji misle na finansijske rizike u slučaju štete. Podaci pokazuju da u poslednjih nekoliko godina premija ove vrste osiguranja raste u proseku 15 do 18 odsto.
