Sve o osiguranju

logo-png

Mentalno zdravlje zaposlenih: STRES U DOBA TEHNOLOGIJE

Neuronauke pokazuju da naš mozak nema adekvatnu mrežu za paralelno obavljanje više radnji i da se pred pritiskom takvih zadataka povećava proizvodnja hormona stresa, koji mogu da prestimulišu mozak i izazovu nešto što se zove „mentalna magla“

Pritisak na poslu sve je veći, a sve je veći i broj onih koji zbog toga osećaju psihičke smetnje. Da li tome doprinose i nove tehnologije koje bi trebalo da nam olakšaju život i da li su danas problemi zaposlenih drugačiji od onih pre 20 ili 30 godina? Kako promene koje donosi tehnološko doba utiču na nas i kako se to odražava na radni učinak ali i na mentalno zdravlje razgovarali smo sa Snežanom Mrvić, kliničkim psihologom na Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu.

Svako vreme nosi neke promene, a sa njima se menjaju i problemi zaposlenih. Promene utiču i na psihosocijalno radno okruženje i na povišen nivo stresa. One su brze i u smislu ekspanzije uslužnog sektora, u globalizaciji ekonomije, promeni strukture radne snage – sve je više žena među liderima i više je visokoobrazovanih zaposlenih, veća je fleksibilnost, timski rad je preuzeo primat, ali je sigurnost da će osoba zadržati posao nažalost sve manja. Tako danas za mnoge zaposlene posao predstavlja sveobuhvatni mentalni i emotivni zahtev. Sve te promene su dovele do neusklađenosti između samog posla i zaposlenih, a to se manifestuje kroz različite psihičke tegobe.

Koliko smo zaista spremni na te brze promene?

Danas je život bez telefona, tableta, kompjutera nezamisliv. Često u šali kažem da je telefon toliko srastao sa nama da je postao produžetak našeg selfa. Zbog toga je današnja, moderna radna snaga raznovrsnija nego ikada, što dovodi do jedne potpuno nove atmosfere. Timovi na poslu uključuju mnogo različitih specijalnosti kao što su tehnologija, društvene mreže i drugi „izumi“ globalizovanog sveta. Promene nisu same po sebi pozitivne ili negativne, već su spontana posledica inovacija u doba digitalne revolucije i ubrzanog protoka informacija, kao najnovijeg kvalitativnog skoka u evoluciji znanja iz različitih oblasti. Ovakve prekretnice mogu da izazovu otpor kod mnogih, jer nažalost nisu svi podjednako opremljeni da prihvate promene tek tako: javlja se strah od novog i nostalgija za starim. Zbog preplavljenosti i dostupnosti informacija, očekivano je da zaposleni mnogo brže reaguju, donose odluke u kraćem periodu, što sve utiče na povišen nivo stresa.

S razvojem tehnologije ubrzao se i proces rada pa sada za osam sati zaposleni urade mnogo više nego ranije. Ipak, čini se da je pritisak sve veći. Kako to utiče na mentalno zdravlje zaposlenih?

Iako dostupnost informacija olakšava pojedine performanse zaposlenih, istovremeno rastu i očekivanja od zaposlenih. Istraživanja pokazuju da stres na poslu utiče na psihološko stanje zaposlenih, što potom utiče na nivo napora koji ulažu u određeni posao. Jedno istraživanje (Ismail et al., 2015) pokazalo je da postoji pozitivna korelacija između stresa na poslu i performansi zaposlenih, sugerišući da stres ima motivacionu komponentu koja osnažuje zaposlene da daju svoj maksimum. Stres dakle može imati pokretačku ulogu, ali ukoliko je preplavljujući može negativno da utiče na sveukupno funkcionisanje zaposlenih. Dakle, stres je individualni odgovor na opažanje zahtevnog, intenzivnog rada, što dovodi do promena u okviru psihičkog funkcionisanja zaposlenog. Problemi mentalnog zdravlja povezani sa stresom na poslu obuhvataju iritabilnost, nervozu, agresivno ponašanje, problem sa spavanjem, kao i poremećaj koncentracije. Ukoliko ovakvo stanje potraje duže vreme, mogu se razviti ozbiljniji problemi, kao što su anksiozni ili depresivni poremećaj.

Svetska zdravstvena organizacija je objavila podatak da je u 2016. godini 700.000 ljudi umrlo zbog moždanog udara i srčanih problema povezanih s brojem radnih sati. Da li postoje neke statistike o uticaju prekomernog broja radnih sati na mentalno zdravlje?

Prekovremeno ostajanje na poslu je sveprisutna pojava u većini kompanija. Svakako se moramo ograditi, jer postoji nešto što se zove individualna razlika, te za određene pojedince prekomerno radno vreme ne predstavlja problem. Dakle ovde se misli na tzv. over achiever-e – ambiciozne ljude koji po svaku cenu žele da ostvare svoj poslovni maksimum, zatim na ljude koji svoj libido investiraju u nešto kreativno te im posao može biti supstitucija za neku emotivnu prazninu, fenomen FOMO (fear of missing out – strah da nešto ne propustimo), tako da svakako moramo uzeti u obzir ličnost pojedinca kada govorimo o tome kako količina posla utiče na svakoga. Međutim, globalno, postoje studije koje pokazuju negativne efekte dugog radnog vremena na povišen rizik od hroničnog umora, stresa, depresivnog stanja i anksioznosti. Studija sprovedena u Japanu (Ogaw et al., 2018) istraživala je efekte prekomernog radnog vremena i dobijeni rezultati su pokazali da zaposleni koji rade 80 do 99 sati nedeljno, u poređenju sa onima koji rade 60 sati nedeljno, imaju 2,83 posto veći rizik da iskuse i razviju depresivnu simptomatologiju. Takođe je pronađeno da žene imaju povišen rizik da razviju depresivni ili anksiozni poremećaj u odnosu na muškarce ukoliko rade isti broj sati.

Da li su se i međuljudski odnosi promenili zbog uticaja tehnologije? Ranije su nadređeni zadatke davali usmeno, zatim mejlom, a sada mladi očekuju da se to obavlja porukama preko mreža. Da li smo postali manje bliski i da li to utiče na mentalno zdravlje?

Generalno su osnovni modalitet današnjeg socijalnog funkcionisanja preuzele društvene mreže. Sa jedne strane to jeste doprinelo rekonektovanju sa davno izgubljenim poznanicima, ali je istovremeno uticalo na udaljenost od bliskih i poznatih ljudi u okruženju. Stepen do koga ćemo sebe eksponirati posredstvom društvenih mreža, bilo da je reč o realnom ili fantaziranom selfu, doprinosi donekle da imamo kontrolu nad situacijom, ali takođe nas ograničava da produbljujemo odnose i navodi da potpuno reorganizujemo dosadašnje, tradicionalne društvene vrednosti.

Mnogi kontakti se ostvaruju bez ikakvog ličnog prisustva, što može dovesti na kraju do potpunog eksperimentisanja sa identitetom (prikazujemo idealni, željeni self, predstavljamo se da smo neko drugi i slično). Upravo ovo može uticati na to da pojedine osobe, posebno one fragilnije i osetljivije, podržavaju ili produbljuju svoju patologiju u grupama istomišljenika.

Dakle, došlo je do otuđenja u društvenom životu i uprkos tome što virtuelni svet dovodi pojedince u centar nekog globalnog zbivanja, to ih istovremeno lišava ličnih kontakata u realnom svetu. Nedostatak bliskosti u realnom okruženju može dovesti do osećanja nelagode i tuge.

Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, samo u prvoj godini pandemije anksioznost i depresija su porasle za 25%. Da li to može da se poveže i sa remote modelom rada?

Pandemija kovida 19 predstavljala je poseban izazov za korporativni svet. Ljudi koji su do tada radili zajedno sa kolegama saradnicima u jednoj radnoj postavci kao što je kancelarija našli su se u nekom potpuno drugom okruženju, a to je rad od kuće. Takva vrsta rada s jedne strane može biti olakšavajuća, jer smanjuje dužinu radnog dana koju ljudi provode u prevozu, ali sa druge strane menja rutinu i strukturu, koja je jedan od ključnih markera adekvatnog, zdravog funkcionisanja. Prekidanje dnevne rutine je doprinelo povišenom doživljaju stresa, anksioznosti, straha, posebno za egzistenciju.

Istraživačka grupa u Srbiji Cov2soul, koju je finansirao Fond za nauku Srbije, sprovela je istraživanje u cilju procene mentalnog zdravlja tokom pandemije kovida. Dobijeni rezultati su pokazali da je jedna od 18 osoba starosti 18–65 godina depresivna (5,7%). Prema ovom istraživanju frekvenca depresije u Srbiji se udvostručila u poređenju sa periodom pre pandemije.

Kako se ubrzani razvoj tehnologije i uticaj na radne odnose reflektuje na mlađe, a kako na starije?

Različito se reflektuje na različite ljude, nezavisno od uzrasta. To umnogome zavisi od naših karakternih crta, od naše strukture ličnosti, temperamenta, tako da inovacije neće svi prihvatati podjednako. Ljudi koji imaju izraženu crtu ličnosti otvorenost za iskustvo kreativni su, maštoviti, otvoreni za nove ideje i avanture, te će biti i voljniji da eksperimentišu i pristupe novinama po pitanju tehnologije. Oni prilaze nepoznatim stvarima, pa i tehnološkim novinama sa većom dozom radoznalosti, tako da će za njih novi trendovi predstavljati izazov. To ipak ne znači da oni na njih neće imati negativan efekat ukoliko ih koriste previše. Sa druge strane, kod starijih ljudi može postojati otpor, jer su možda manje fleksibilni kada je nešto novo u pitanju. Neuronauke pokazuju da naš mozak nema adekvatnu mrežu za paralelno obavljanje više radnji i da se pred pritiskom takvih zadataka povećava proizvodnja hormona stresa, koji mogu da prestimulišu mozak i izazovu nešto što se zove „mentalna magla“. (Divac-Jovanović & Švrakić, 2016). I to je posebno moguće kod starijih osoba koje su početnici u korišćenju tehnologija i kojima je multitasking novina. Tehnofobija je razumljiv strah, jer učenje nečeg novog može postati zbunjujuće, što potom vodi do preplavljenosti i povišenog stresa. Kao i sa svakim strahom, važno je suočiti se i sa ovim, te posmatrati ga sa jedne, da kažem, korisne strane. Postoje koraci koji mogu biti od pomoći za sve ljude koji imaju problem sa novinama posebno u svetu tehnologije: vežbanje kognitivnih sposobnosti – pamćenje, pažnja, povezivanje sa prijateljima…

Kakvo je Vaše profesionalno iskustvo – šta je danas najveći problem zaposlenih koji traže pomoć zbog mentalnog zdravlja?

Pre svega, treba da znamo da nije sramota potražiti pomoć, jer ni u čemu što nam se događa nismo ni sami, ni prvi, ni jedini – pa tako ni u svojim tegobama. Zaposleni danas najviše dolaze po pomoć jer ne mogu da izađu na kraj sa velikim brojem zahteva, preplavljenošću obavezama, prvenstveno poslovnim, koje se posle prelivaju i na privatne, ponekad se neko požali na nerazumevanje nadređenog, sukobe sa nadređenim, do nažalost onoga što se zove zloupotreba položaja moći, kada dolazi do različitih vrsta eksploatisanja zaposlenih. Svi ti zahtevi utiču na to da se kod pojedinaca manifestuju simptomi vidljivi spolja, a to im smeta. Ukoliko osoba oseti da ne može adekvatno da funkcioniše u oblastima u kojima je ranije mogla, vreme je da potraži pomoć. Porodica je svakako prvo na šta bi se trebalo osloniti, ali ako tegobe ili problemi prevazilaze kapacitete porodice, onda je nužno potražiti pomoć stručnjaka.

Kako sačuvati mentalno zdravlje u sadašnjem radnom okruženju, i kakvu preventivu preduzeti s obzirom na rizike koji tek dolaze, prvenstveno na rizike koje donosi veštačka inteligencija (lažne informacije, krađa podataka, predikcija naših potreba…)?

Edukacija i prevencija su od krucijalnog značaja kada je reč o zaštiti mentalnog zdravlja u radnom okruženju. Bilo bi dobro kada bi kompanije sprovodile godišnje seminare na kojima bi se zaposleni edukovali o značaju i prevenciji mentalnog zdravlja, gde bi se mentalno zdravlje promovisalo, gde bi fokus bio na stresu i na tome kako ga prevazići, i osloboditi se od stigme koja prati osobe koje se bore sa psihičkim tegobama. Promena uvek kreće od nas samih, kako je rekao Gandi. Svako treba da osluškuje sebe, da radi u skladu sa svojim kapacitetima, jer to i jeste suština dobrog balansa – da su nam želje usklađene sa mogućnostima. Važan adaptivni zadatak je da nađemo balans između optimalnog i štetnog kada je u pitanju stepen izloženosti informacijama.

 

Publikacije
Scroll to Top