Koji su najveći rizici u 2022 prema oceni Svetskog ekonomskog foruma?

Iako svet ulazi u treću godinu pandemije, ključni rizik zbog kojeg vlada zabrinutost su klimatske promene, pokazao je Izveštaj o globalnim rizicima za 2022. godinu. Dok je klima najveći dugoročni rizik, dotle su kao glavni kratkoročni problem prepoznate društvene podele, potencijalni nedostatak sredstava za život, i pogoršanje mentalnog zdravlja.

Osim toga, stručnjaci veruju i da će oporavak globalne privrede u naredne tri godine biti neujednačen i nestalan.

Ovaj Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma koji je pripremljen u saradnji sa Marsh McLennan, podstiče svetske lidere da razmišljaju van okvira kvartalnog izveštavanja i da kreiraju politike za upravljanje rizicima u narednim godinama. Posebna pažnja usmerena je na rizike u nastajanju: sajber bezbednosti, takmičenje u svemiru, klimatske promene i migracioni pritisci od kojih svaki zahteva globalnu koordinaciju.

Zdravstveni i ekonomski poremećaji produbljuju društvene podele, a to stvara dodatnu tenziju u trenutku kada je saradnja unutar društava i na međunarodnom planu od suštinskog značaja za ravnomerniji i brži globalni oporavak. Globani lideri moraju da se okupe i koordinirano se uhvate u koštac sa globalnim izazovima, i da izgrade otpornost pred sledeću krizu”, rekla je Saadia Zahidi, generalna direktorka Svetskog ekonomskog foruma.

Carolina Klint, lider za upravljanje rizicima u Continental Europe, Marsh, ukazuje na to da sajber pretnje rastu brže od sposobnosti da ih trajni iskorenimo, pa tako ni otpornost organizacija ni upravljanje rizicima nisu mogući bez kredibilnih i sofisticiranih planova za upravljanje sajber rizikom. “Isto tako, organizacije treba da budu svesne rizika u vezi sa svemirskim nadmetanjem država, a posebno rizika vezanih za satellite na koje se sve više oslanjamo, s obzirom na porast geopolitičkih ambicija i tenzija”, smatra ona.

Klimatska kriza ipak ostaje najveća dugoročna pretnja sa kojom se čovečanstvo suočava. Ipak, direktor za rizike Zurich Insurance Group Peter Giger smatra da nije prekasno da vlade i preduzeća reaguju. On upozorava da bi neuspeh u rešavanju klimatskih promena mogao da smanji globalni BDP za jednu šestinu u vrlo kratkom periodu, a da bi samo zajednički države mogle da pokrenu tranziciju koja štiti i ekonomiju i ljude.

 

Možda će vam ovo biti zanimljivo

Panel: Srbija i Ciljevi održivog razvoja

„Kako bi Srbija što bolje uhvatila korak u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja, potrebno je fokusirati ...