Sve o osiguranju

logo-png

Uskoro: Ko ne osigura zaposlene, kazna do milion i po dinara!

Piše: Osiguranik.com

Preuzeto sa Sveonovcu.rs

Maja meseca 2023. stupio je na snagu novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, koji nosi značajnu novost za poslodavce i zaposlene u Srbiji. Po ovom Zakonu, osiguranje zaposlenih je obavezno. Poslodavci su dužni da prilagode poslovanje novim zakonskim propisima u roku od dve godine od stupanja Zakona na snagu.

U nastavku pročitajte šta podrazumeva osiguranje od povreda na radu i profesionalnih bolesti, od čega osiguravate svoje zaposlene, kolike su kazne ukoliko to ne uradite i sve što treba da znate.

Ko treba da osigura svoje zaposlene i šta podrazumeva ovo osiguranje? 

Zakon ima za cilj unapređivanje i sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu, kako bi se sprečile povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti povezane sa radom. On definiše obaveze poslodavaca, prava i obaveze zaposlenih i druge opšte smernice za prevenciju.

Jedna od ključnih odredbi Zakona je da poslodavci moraju da obezbede osiguranje zaposlenih od povreda na radu i profesionalnih bolesti, kako bi im se omogućila adekvatna naknada štete u slučaju nezgode.

Finansijski teret osiguranja snosi poslodavac, a svi poslodavci dužni su da osiguraju svoje zaposlene, bez obzira na delatnost kojom se bave.

Kako profesionalci sa sajta osiguranik.com prenose, od stupanja Zakona na snagu zabeleženo je povećanje poziva poslodavaca koji žele da osiguraju svoje zaposlene, kao i da dobiju odgovore na dodatna pitanja u vezi sa njihovim obavezama. Iako postoji rok od dve godine za prilagođavanje, preporučuje se da poslodavci što pre zaključe polisu osiguranja zaposlenih od nezgode, imajući u vidu da godišnji troškovi osiguranja nisu visoki.

Šta se smatra nesrećnim slučajem?

Prema uslovima osiguravajućih kuća, nesrećni slučaj je iznenadni događaj nezavisan od volje osiguranika, koji može rezultirati smrću, potpunom ili delimičnom invalidnošću, privremenom nesposobnošću za rad ili zdravstvenim problemom koji zahteva medicinsku pomoć.

Nezgode mogu uključivati: sudare, padove, električne udare, prelome kostiju, gušenje, udarce, ujede životinja, opekotine, izlaganje štetnim hemikalijama i slično. Važno je da osiguranik nije namerno izazvao nesrećni slučaj i da se on dogodio protiv njegove volje.

Osiguravajuće kuće neće nadoknaditi štetu ako je nesrećni slučaj posledica prirodnih katastrofa, rata, terorističkih napada ili građanskih nemira. Takođe, nema nadoknade ako je osiguranik bio pod uticajem alkohola ili droga, izvršio ili učestvovao u krivičnom delu, namerno se povredio ili pokušao da izvrši samoubistvo.

Kada su zaposleni osigurani? 

Zaposleni su osigurani ne samo tokom radnog vremena i na radnom mestu, već i tokom puta od kuće do posla, kao i tokom službenih putovanja.

Zaposleni mogu da budu osigurani i van radnog vremena i puta, a odluka o ugovaranju takvog pokrića je na poslodavcu. Radnik koji ima polisu sa takvim pokrićem može dobiti nadoknadu i ako se povredi, na primer, tokom amaterske fudbalske utakmice s prijateljima.

Kolike su kazne za nepoštovanje obaveze osiguranja? 

Kazne za nepoštovanje obaveze osiguranja zaposlenih su visoke.

  1. Poslodavac sa svojstvom pravnog lica koji ne osigura svoje zaposlene suočava se sa novčanom kaznom u rasponu od 1.000.000 do 1.500.000 dinara.
  2. Za preduzetnike, kazna iznosi od 200.000 do 400.000 dinara
  3. Direktori i druga odgovorna lica kod poslodavaca mogu biti kažnjeni novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara.
  4. Fizička lica koja ne obezbede osiguranje zaposlenih mogu biti kažnjena novčanom kaznom u rasponu od 30.000 do 150.000 dinara.

Da li je osiguranje zaposlenih od povreda na radu i profesionalnih bolesti skupo? 

Cena obaveznog osiguranja zavisi od rizičnosti posla kojim se radnik bavi.

Premija za poslove sa nižim rizikom, poput knjigovođe, biće manja u poređenju sa premijom za poslove sa većim rizikom, recimo za građevinskog radnika. Osiguravajuće kuće razlikuju tri razreda opasnosti, kao i posebno rizična zanimanja poput vatrogasaca ili vojnih pilota.

U tabeli je prikazan primer prosečne godišnje premije – cene, koju poslodavci treba da plate za jednog zaposlenog, odnosno za 50 njih, za osiguranje od povreda na radu i profesionalnih bolesti. Svi navedeni rizici su obavezni u polisi, osim preloma kostiju koji nije obavezan rizik, ali se često uključuje kao dodatna zaštita za zaposlene.

Osiguravajuće kuće prilagođavaju osigurane sume i cene polisa za visoko rizična radna mesta, a povećanja mogu biti i do 50%, u zavisnosti od odabrane osiguravajuće kuće.

Publikacije
Scroll to Top
jualtoto jualtoto ohtogel oh togel jualtoto jual toto cahayatoto cahaya toto indosattoto indosat toto jualtoto ohtogel sisi368 jualtoto sisi368 sisi368 mineraltoto mineraltoto mineraltoto mineraltoto mineraltoto mineraltoto