Ukupna premija osiguranja tokom prva tri tromesečja ove godine iznosi 132,6 milijardi dinara, što je povećanje od 14,7% međugodišnje. Navedena stopa rasta je viša od prosečne stope koja je ostvarena tokom istog perioda u prethodnih deset godina (9,0%), pri čemu je premija neživotnih osiguranja rasla brže od životnih, što je posledica i kriza nastalih u periodu od 2020. do 2023. godine izazvanih pandemijom i geopolitičkim tenzijama, rekla je Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije na otvaranju 8. Srpskih dana osiguranja.
„Takođe, treba naglasiti da su društva investirala pun iznos sredstava tehničkih rezervi u propisane oblike imovine, i u životnim i u neživotnim osiguranjima, čime su, između ostalog, obezbeđeni adekvatni oblici imovine za redovno izmirivanje obaveza društava iz ugovora o osiguranju“, rekla je Tabaković.
Kategorije kao što su bilansna suma, kapital i tehničke rezerve sektora osiguranja na kraju prva tri tromesečja ove godine beleže rast u odnosu na kraj istog perioda prethodne godine. Bilansna suma sektora osiguranja povećana je za 8,6%, na 417,1 milijardu dinara. Kapital je blago povećan, za 6,4%, na 75,2 milijarde dinara. Tehničke rezerve su povećane za 8,0%, na 290,4 milijarde dinara.
Guvernerka se osvrnula i na globalne izazove kao što su geopolitičke tenzije, uključujući sukob u Ukrajini, konflikt na Bliskom istoku, klimatske promene i prirodne katastrofe, kretanje inflacije i kamatnih stopa. Kao potencijalne pretnje kod životnih osiguranja izdvojila je uvećane kamatne stope, inflacija i pandemijski rizici mogu izložiti osiguravače rizicima likvidnosti usled prestanka plaćanja premije ili uvećanih obaveza po ugovorima o osiguranju.
„Ono što sve nas treba da raduje jeste postepeni pad kamatnih stopa i vraćanje inflacije u granice cilja, zbog čega je realno očekivati smanjenje uticaja ovih faktora u budućnosti“, rekla je ona.
Za neživotna osiguranja inflacija i katastrofalne štete povećavaju iznose troškova i šteta (potrebu za jačanjem rezervi za štete), utičući na profitabilnost.
S druge strane, postojeći uslovi bi mogli predstavljati potencijal za rast sektora osiguranja apsorbovanjem tražnje za osiguranjem.
„Potreban je kontinuirani rad na obezbeđenju dostupnijeg i pristupačnijeg osiguranja, i u smislu kreiranja proizvoda osiguranja koji su prilagođeni stvarnim potrebama osiguranika (npr. nova pokrića), i u smislu unapređenja prodajne mreže, ali uz vođenje računa o rizicima i zaštiti korisnika usluga. Svakako, treba istaći da danas, a naročito sutra, brzina kojom se svet menja, a time i navike i potrebe privrede i ljudi, zahteva brzu, ali i realnu reakciju učesnika na tržištu osiguranja“, istakla je Tabaković.
