„E, jednog lepog dana kad budemo skupili dovoljno para… Sve to pretvorimo u zlato, i pravac — Kazablanka!“ (citat iz filma „Balkan Expres“)
Dok se poslednjih meseci sve više govori o globalnom skoku cene zlata, što jasno govori da potražnja raste, mnogi se prisete i ovog citata iz kultnog domaćeg filma “Balkan Expres” koji jasno asocira na opštu krizu, i zlato kao “slamku spasa” u izuzetno kritičnim vremenima. Šta je dovelo do rasta cene zlata na globalnom nivou, da li postoji I pivratni efekat na ekonomiju i kakve su prognoze za naredni period, razgovaralis mo sa gospodinom Georgi Hristovim, direktorom kompanije “Tavex zlato&srebro”.
- Zlato se posmatra kao investicija u sigurnu luku. Bira se kada je stepen neizvesnosti – ekonomske i geopolitičke – visok.
Tokom protekle godine, svedoci smo stalnih oscilacija i u ekonomskim i u geopolitičkim rizicima. U Sjedinjenim Američkim Državama, drugi mandat Donalda Trampa naveo je mnoge investitore da potraže utočište van SAD zbog njegovih jakih carinskih politika. To je stvorilo ono što je postalo poznato kao „trgovinski rat“, u kojem su SAD predstavljene kao gubitnička strana decenijskih trgovinskih deficita. Kada je reč o geopolitičkim rizicima, ratni sukobi u Ukrajini još nemaju izvesan kraj, a nema ni nagoveštaja da će vojni sukob Izraela i Hamasa uskoro prestati. Ove tenzije, pojačane dodatnom, iako kratkotrajnom, razmenom vatre između Izraela i Irana, pogurale su investitore ka sigurnijim ulaganjima. Pored ovih kratkoročnih kretanja, i maloprodajni i institucionalni investitori poslednjih godina postepeno povećavaju udeo zlata u svojim portfolijima.
Tri su ključna razloga za ovaj dugoročniji trend.
Prvo, kada vrednost neke aktive raste preko 20% godišnje (kao što je to bio slučaj sa zlatom 2024.), sve više investitora želi da učestvuje u nadi da će ostvariti brzu zaradu.
Drugo, inflatorni period nakon pandemijskih zatvaranja pokazao je da popularni portfolio u strukturi 60% akcija i 40% obveznica nije onoliko efikasan koliko se verovalo. Nagli rast kamatnih stopa i visoka inflacija urušili su takve portfolije. To je mnoge investitore navelo da preispitaju svoje pozicije i uključe aktive poput zlata, koje imaju nisku ili čak obrnutu korelaciju sa onim što već poseduju.
Što se tiče državnih institucija, centralne banke su postale vodeći pokretači globalne tražnje za zlatom, kupivši tokom poslednje tri i po godine više od 21% ukupne globalne ponude.
Ovi događaji doprineli su rastu cene zlata od 33% u poslednjih 12 meseci.
Koje su prognoze za kratkoročni i dugoročni period?
- Najnoviju prognozu kretanja cene zlata dala je HSBC Banka, predviđajući da će do juna 2026. cena biti oko 3.700 dolara po troy unci, kao rezultat velike neizvesnosti u ekonomskoj politici i aktuelnog trenda „dedolarizacije“. Dugoročne prognoze gotovo nikada nisu relevantne.
Početkom ove godine, kada je cena zlata porasla u dvocifrenom procentu u roku od nekoliko meseci, mnoge finansijske institucije predviđale su da će cena lako preći 4.000 dolara do kraja godine. Međutim, trenutno se cena kreće u rasponu od 3.300–3.350 dolara, sa slabim izgledima za dodatni rast od 22%.
Kad god čitamo prognoze, treba ih uzeti s rezervom, jer su češće pogrešne nego tačne.
Kako se to odražava na Srbiju (makroekonomski), a kako na pojedince?
- Srbija je veoma malo tržište zlata, naročito u globalnim razmerama. Svetski savet za zlato, institucija koja se bavi istraživanjem globalnog tržišta zlata, ne prikazuje Srbiju kao zasebnu zemlju kada je reč o tražnji. Procene govore da se na godišnjem nivou u zemlji trguje sa oko 1.000 do 1.200 kilograma zlata. Za poređenje, globalna godišnja tražnja za zlatnim polugama i kovanicama iznosi oko 1.000 do 1.200 tona – praktično hiljadu puta više.
Iako cena zlata nema direktan uticaj na bilo koju ekonomiju – obično je obrnuto, ona odražava stanje američke ekonomije – pokazuje da se na globalnom nivou menjaju očekivanja investitora u pogledu snage američke privrede.
Za pojedince, oni koji kupuju nakit ili tek počinju da uključuju zlato u svoje portfolije, suočavaju se sa manje povoljnim rastom cena. Na globalnom nivou, tražnja za zlatnim nakitom u drugom kvartalu 2025. opala je za 14% u poređenju sa drugim kvartalom 2024. Kada je reč o zlatnim polugama i kovanicama, tražnja je zabeležila blagi pad od 1% u istom periodu poređenja.
Kakav je uticaj na ekonomiju u regionu?
- Kao što smo već pomenuli, cena zlata nema direktan uticaj na ekonomiju. To važi i za Balkan. Iako je Bugarska, u poređenju sa Srbijom i Rumunijom, najveće tržište zlata, njena ekonomska stabilnost ne zavisi od zlata. Na ekonomske performanse mnogo više utiču drugi faktori od same cene zlata.
Ako govorimo o drugim robama, tu su nafta, prirodni gas, žitarice, čelik itd. Ovi materijali imaju daleko širu primenu nego zlato, naročito kada uzmemo u obzir da su oni potrebni čak i u procesu vađenja, rafinisanja i topljenja zlata.
Zlato je, ipak, referentna tačka za vrednost valuta?
- Sjedinjene Američke Države su najveća ekonomija na svetu. Američki dolar je, samim tim, globalna rezervna valuta. Zato se međunarodne cene gotovo svih roba, uključujući i zlato, izražavaju u dolarima.
Dakle, ako cena zlata raste u dolarima, to je znak slabljenja dolara. Isti iznos dolara više ne može da kupi istu količinu zlata. S obzirom na to da je dolar bio vezan za zlato sve do 15. avgusta 1971, ovako treba posmatrati odnos između dolara i zlata.
Ne znači da zlato postaje vrednije, već da dolar gubi vrednost u odnosu na zlato – barem dugoročno. Od 1971. dolar je izgubio 99% vrednosti u odnosu na zlato.
Ipak, kako sve svetske valute istovremeno gube vrednost, kursne razlike u odnosu na dolar nisu se dramatično promenile.
Deprecijacija dolara je korisna za vladu SAD, ali ne i za prosečnog Amerikanca. Američka vlada ima više od 37 triliona dolara duga, što predstavlja 123% godišnjeg BDP-a zemlje. Sa trenutno visokim kamatnim stopama, SAD se zadužuju po visokoj ceni da bi mogle da plaćaju kamate na već postojeći dug. Stoga je jedino rešenje koje vlada može da prihvati – devalvacija dolara. U suštini, otplaćivanje manje vrednim novcem.
Međutim, time se devalviraju i prihodi i štednja prosečnih Amerikanaca. Ova devalvacija se prevodi u rast cena, jer proizvođači i trgovci traže više manje vredne valute.
Za praćenje ove devalvacije na duži rok, zlato je odlična referentna tačka. Trenutno pokazuje koliko SAD pokušavaju da smanje teret duga. Ali time povećavaju teret troškova života prosečnih građana.
