Povodom dugoročne strategije Narodne banke Srbije koja obuhvata repatrijaciju zlata i postepeno jačanje nacionalnih rezervi – fizičko smeštanje cele nacionalne zlatne rezerve u domaće trezore, kompanija „Tavex zlato&srebro“ objavila je komentar direktora Georgi Hristova, koji smatra da ovakav potez države utiče i na poverenje građana, jer mnogi svoj lični novac usmeravaju u zlato prateći politiku centralne banke.
„Kada država povećava zlatne rezerve, ona šalje snažan signal da ulaže u dugoročnu sigurnost. To direktno jača poverenje u dinar i u finansijski sistem, a istovremeno inspiriše građane da razmišljaju o zlatu kao o obliku štednje“, kaže Georgi Hristov, direktor „Tavex zlato&srebro“.
Zlato je, smatra on, kroz istoriju služilo kao sidro u turbulentnim vremenima – štitilo je ekonomije od inflacije, geopolitičkih rizika i finansijskih šokova; zato se centralne banke u poslednjoj deceniji sve više okreću repatrijaciji i povećanju zlatnih rezervi: Nemačka, Holandija, Austrija, Poljska, Mađarska i Rumunija vratile su značajan deo svog zlata iz inostranih trezora, a Srbiji je to pošlo za rukom sredinom 2021. kada je u zemlju vraćeno 13 tona koje su bile u Londonu i Švajcarskoj, komentariše Hristov.
Danas zlato čini oko 18% ukupnih deviznih rezervi Srbije, što je trostruko više od njihovog učešća krajem jula 2012. Devizne rezerve Narodne banke Srbije, uključujući i zlato iznose 29,2 milijardi evra. Po količini zlatnih rezervi, prema podacima Svetskog saveta za zlato, Srbija je na 52. mestu u svetu, ispred većine komšija, dok jedino Mađarska i Rumunija na Balkanu imaju više zlata – 110, odnosno 104 tone.
Na spisku zemelja sa najvećim svetskim rezervama zlata su – Amerika (8133 tona), Nemačka (3352 tone), Italija (2452 tone), Francuska (2437 tona), Rusija (2336) i Kina sa 2264 tone.
Građani sve više prepoznaju zlato kao oblik lične zaštite: “Zlatne rezerve nisu samo nacionalna `sigurnosna mreža`, već donose i direktne koristi građanima”, kaže Georgi Hristov i dodaje da je verovatno i to razlog očiglednog porasta “zlatnih” investotora u Srbiji. On kaže da istraživanja pokazuju da čak 96% centralnih banaka širom sveta tretira zlato kao sigurnu investiciju.
“Može se povući jasna paralela između državnih rezervi i ličnog investiranja u zlato. Nacionalne banke širom sveta počele su da povećavaju svoje zlatne rezerve još tokom 2022. godine. One imaju daleko širu sliku globalnih kretanja i rizika, pa se s pravom može reći da znaju pre nas kako da obezbede stabilnost i sigurnost. Ako države štite svoje bogatstvo zlatom, ne čudi što sve više pojedinaca slede taj primer.”
Na nivou praktične investicije, zlato je za građane dostupno kroz poluge i zlatnike, a njegova prednost je što ne zavisi od bankarskog sistema i što se, kako se navodi, lako može prodati u bilo kom trenutku.
„Najvažnije je da se čuva u originalnom pakovanju i na sigurnom mestu, najbolje u bankarskom sefu. Tako vlasnik može da bude spokojan jer dobija maksimalnu zaštitu svoje imovine“, kaže Hristov i zaključuje da to što države zlatnim rezervama obezbeđuju stabilnost i suverenitet, građanima šalje jasnu poruku: zlato je i dalje univerzalna valuta sigurnosti.
