ERSTE banka u Srbiji počela je da izveštava o održivosti još 2009. godine, kada je izdala prvi izveštaj pod imenom „Banka to su ljudi“, kako bi javnosti predstavila svoje održivo poslovanje za 2008. godinu. Danas, kada ovaj izveštaj postaje „punoletan“, razgovaramo sa Sonjom Konakov Svirčev, menadžerkom za društveno odgovorno poslovanje, diverzitet i inkluziju u Erste Banci u Srbiji – o tome kako napraviti kvalitetan nefinansijski izveštaj, zašto je to važno za svaku kompaniju, i kakva su pravila trenutno aktuelna I kakve su tendencije na temu nefinansijskog izveštavanja.
- Naš prvi izveštaj je bio posledica pridruživanja dobro poznatoj i respektabilnoj međunarodnoj inicijativi Globalni dogovor UN-a koji je tada vrlo intenzivno počeo da promoviše implementaciju 10 Principa Globalnog dogovora i izveštavanje o napretku kao jedan od važnih koraka u transparentnosti održivog poslovanja u Srbiji. Erste Banka je jedna od prvih članica ove inicijative u našoj zemlji jer je prepoznala potencijal i značaj umrežavanja, razmenu znanja i iskustava, kao i sinergiju predstavnika sva tri sektora: privrednog, vladinog i nevladinog koji moraju zajednički da rade na ostvarenju, tada važećih Milenijumskih ciljeva razvoja, a danas Ciljeva održivog razvoja UN-a.
Možemo reći da je za nas, kao i ostale kompanije u Srbiji tema nefinansijskog izveštavanja tada bila potpuno nova – nismo znali odakle da počnemo, koje standarde da pratimo, kome bi sve trebalo izveštaj da bude informativan, zanimljiv, koristan, edukativan… Bio je to proces. Učili smo u hodu, sa partnerima i organizacijama koje su se bavile ovom temom. Nakon tog prvog izveštaja 2009. godine, postavili smo i prvu Strategiju društveno odgovornog poslovanja kojom smo jasno definisali prioritete Erste Banke za naredne godine u smislu tema, ciljeva, aktivnosti i naravno okvira za izveštavanje.
Kako su rasla naša interesovanja, znanja, veštine, iskustvo, ali i dinamično se menjali napredni trendovi održivog razvoja narednih godina, Banka se nije samo trudila da ide u korak sa njima već da bude pionir i lider u ovoj oblasti. Tako smo među prvima počeli da dopunjujemo i unapređujemo svoj izveštaj međunarodno priznatim standardima, relevantnim i za međunarodne partnere i finansijske institucije. Danas, Banka izveštaj o održivosti izdaje u skladu sa:
- 10 principa Globalnog dogovora UN
- Principima osnaživanja žena UN
- UN Standardima ponašanja za preduzeća u borbi protiv diskriminacije LGBTI osoba
- Ciljevima održivog razvoja UN
- Global Reporting Initiative – GRI Universal Standards 2021
- Zakonom o računovodstvu RS
Zašto je za kompaniju važno da ima nefinansijski izveštaj?
- Izveštavanje o društveno odgovornom poslovanju ili izveštaj o održivosti zapravo je pregled celokupnog poslovanja jedne kompanije iz malo drugačijeg ugla od svima dobro poznatih klasičnih finansijskih izveštaja u kojima je fokus na rezultatima poslovanja samo kroz brojke. Nefinansijski izveštaj je svojevrsna lična karta kompanije koja daje dodatni uvid u sve ono što kompanije jeste, u šta veruje, čemu teži, za koje dodatne vrednosti se zalaže, kako se povezuje sa zajednicom u kojoj posluje, da li je osvestila svoj uticaj na društvo i životnu sredinu – to je pregled kreativnosti, inovativnosti, etičnosti i odgovornosti koju kompanija pokazuje svakog dana i kroz sve svoje postupke ka društvu i planeti.
Izveštavanje o održivosti je zato vrlo složen i zahtevan proces, koji zahteva visoku odgovornost i transparentnost. Pored znanja i iskustva onih koji na njemu rade, ključno je jasno definisanje standarda i smernica koje se prate, a te odluke mora da podrži najviši nivo menadžmenta. Jednom kada otvorite svoje poslovanje kao knjigu ka javnosti, očekivanja i interesovanja društva za vaše poslovanje rastu, a takođe se otvara i kanal dvosmerne komunikacije kojom ponekad stižu kako pohvale, sugestije, tako i kritike i pritisci. Sa druge strane, za kompanije izveštavanje o održivosti otvara mogućnost da se na jedan inovativan, moderan i drugačiji način najširoj javnosti predstavi kako kompanija radi na razvoju i očuvanju pozitivne reputacije i imidža, poštovanju svog brenda, employer brending-u i slično. Kompanije koje iskreno, dosledno i merljivo brinu o društvu i planeti, one su koje klijenti i partneri radije i sa poštovanjem biraju za svoje partnere, u kojima eksperti radije rade, to su kompanije u koje investitori radije ulažu… Računica je jasna.
Direktiva o izveštavanju i korporativnoj održivosti (CSRD) koja je u procesu stupanja na snagu, uvela je EU standarde – ESRS (European Sustainability Reporting Standards) koje treba da poštuju sve evropske kompanije kad je reč o izveštavanju. Možete li u najkraćem da navedete šta ovi standardi podrazumevaju, i da li je vama kao kompaniji to dovoljno da biste definisali svoj izveštaj?
- Evropski standardi izveštavanja o održivosti (ESRS) predstavljaju centralnu komponentu Direktive o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD) i definišu način na koji kompanije u EU moraju da izveštavaju o svojim performansama u oblasti održivosti. Cilj ESRS standarda je upravo da obezbedi jedinstveno, transparentno i uporedivo izveštavanje o održivosti.
Ovi standardi uključuju sveobuhvatne teme iz oblasti životne sredine, društvenih pitanja i korporativnog upravljanja (ESG) i zasnovani su na međunarodnim okvirima, smernicama i standardima dobro poznatim javnosti poput: Globalne inicijative za izveštavanje – GRI standardi, Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja – IFRS i dr. Neke od ovih smernica i standarda za izveštavanje postoje više od 20 godina, iako su sadašnje forme nastale vremenom prateći potrebe i interesovanja svih stejkholdera.
Ključna novina, tačnije specifičnost koju donose CSRD i ESRS je zapravo koncept dvostruke materijalnosti. Dvostruka materijalnost (Double Materiality) kao srž izveštavanja o održivosti obuhvata dve važne perspektive:
- Materijalnost uticaja (unutra ka spolja): na koji način kompanija utiče na životnu sredinu i društvo?
- Finansijska materijalnost (spolja ka unutra): kako ESG teme utiču na finansijsku poziciju i strategiju kompanije?
Kroz procenu dvostruke materijalnosti moguće je sistematski vrednovati relevantne ESG teme i prikazati ih u matrici materijalnosti. Na taj način kompanije ne samo da identifikuju rizike i prilike, već stiču i strateške prednosti, jačaju svoju reputaciju i ispunjavaju ključne zahteve CSRD-a.
Verujem da su sve kompanije strateški posvećene dugoročnom, kvalitetnom, održivom i odgovornom poslovanju odavno počele da izveštavaju o svom poslovanju prateći ranije standarde koje smo spominjali. Za njih ESRS daje neku novu dodatnu dimenziju, ujednačenu analitičnost i uporedivost sa drugima, ali nije iznenađenje. Za sve kompanije koje se po prvi put susreću sa ovom obaveznom na tržištu zaista postoji veliki broj priručnika, edukativnih treninga i inicijativa za razmenu iskustava i verujem da će brzo shvatiti značaj i benefite ovih izveštaja.
Kompanije od javnog interesa u Srbiji imaju obavezu po Zakonu o računovodstvu da objavljuju određene nefinansijske rezultate, ali nema propisanog standarda. Možete li da navedete elemente nefinansijskog izveštaja koje biste savetovali kompanijama da uzmu kao obavezne prilikom pisanja izveštaja (dok se i kod nas ne definišu jasnija pravila)?
- Tako je, Zakon o računovodstvu RS je 2019. godine usvojio obavezu nefinansijskog izveštavanja koja je zapravo veće kompanije dovela u zakonsku obavezu da po prvi put imaju u okviru svojih izveštaja o poslovanju/finansijskih izveštaja novu celinu – nefinansijski izveštaj. Ova celina zakona je bila prilično slabo i nejasno definisana, pa su kompanije koje imaju iskustvo u izveštavanju koristile upravo svoja znanja primene međunarodnih standarda za izveštavanje o održivosti. Krajem prošle godine je Ministarstvo finansija RS izdalo Smernice za nefinansijsko izveštavanje u Srbiji koje treba da pomognu svim kompanijama da se uspešnije izbore sa formom i odlukama koje podatke bi trebalo i na koji način da predstave u svojim izveštajima. Smernice nisu obavezujuće, ali svakako jesu vrlo korisne za premošćavanje ovog perioda koji je još na bazi dobrovoljnih odluka do momenta kada i kod nas budu uvedeni evropski zakoni u oblasti izveštavanja o održivosti. Preporučujem svima da pogledaju ovaj dokument jer će u njemu naći sve potrebno za strukturiranje svog dokumenta.
Jedan od glavnih segmenata poslovanja su ESG principi, koji su takođe sastavni deo nefinansijskog izveštaja. Možete li da raščlanite E, S i G na „sastavne delove“, odnosno šta svaki od elemenat ESG podrazumeva u nefinansijskom izveštaju?
- U pomenutom dokumentu – Smernice za nefinansijsko izveštavanje, postoji progresivna matrica za izveštavanje o održivosti koja upravo pomaže kompanijama svih veličina da procene stepen svog razvoja i spremnosti i definišu podatke sa kojima izlaze u javnost. Izveštaj bi zapravo trebalo da čini nekoliko celina: uvod u kom se navode osnovne informacije o preduzeću i predstavlja definisana materijalnost; zatim sledi predstavljanje menadžmenta, upravljanja održivošću (strategije, poslovni modeli, materijalni uticaji, rizici i prilike), pokazatelja i ciljeva; da bi se na kraju poentiralo konkretnim pitanjima vezanim za održivost – gde se u skladu sa međunarodnim standardima predstavljaju konkretni podaci vezani za upravljanje životnom sredinom (E), socijalnim pitanjima (S) i korporativnom upravljanjem (G).
Da bi se ocenila uspešnost, potrebno je svaki od tih elemenata kvantifikovati – da li je to moguće (npr. kako se kvantifikuje elemenat E biodiverzitet, ili elemenat S različitost)?
- Svaki podatak u suštini može da se kvantifikuje, to nije uvek lako ali to jeste cilj izveštavanja. Izabrali ste dva baš zanimljiva primera i meni posebno interesantna i važna. Kada kažemo biodiverzitet – mislimo na raznolikost svih živih bića na Zemlji, uključujući biljke, životinje, mikroorganizme, njihove gene i složene ekosisteme koje grade. Jasno je da je biodiverzitet ključan za opstanak planete jer obezbeđuje hranu, kiseonik, čistu vodu, te deluje kao prirodna odbrana od klimatskih promena. Na njega ljudi imaju veliki i često negativan uticaj. Upravo zato se od kompanija traži da promišljaju mere, prate, planiraju, preveniraju, saniraju i unapređuju sve na šta njihovo poslovanje ima uticaj – npr: kolika je površina zemljišta na koji kompanija ima uticaj, koje ugrožene vrste žive na njemu, da li je definisan akcioni plan smanjivanja i saniranja negativnog uticaja i u kom vremenskom periodu, kojim merama i kolika je investicija u pitanju i slično.
Kada pričamo o raznolikosti društva, otvaramo jednu veoma široku temu: od vrlo aktuelnih poput rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena, preko razvoja otvorenih korporativnih kultura i jednakih šansi za sve, do inkluzivnog zapošljavanja i pružanja inkluzivnih proizvoda i usluga. Lako je kvantifikovati: broj zaposlenih, broj edukacija, treninga, broj talenata, korišćenje porodiljskih odsustva, fluktuaciju i slično – prema polu, starosnoj strukturi, itd…Važni podaci su i postojanje/nepostojanje razlika u zaradama koje nisu vezane za stepen obrazovanja i iskustva, dokazivanje jednakih šansi za sve kako kroz procese selekcije tako i u okviru razvoja zaposlenih, itd.
Činjenica je da se upravo kroz Evropske standarde izveštavanja o održivosti želi obezbediti da informacije o održivosti budu jednako pouzdane i relevantne za donošenje odluka kao i finansijski izveštaji – što predstavlja važan korak ka podsticanju održivih poslovnih modela i tokova kapitala.
