Takozvana „superćelijska oluja“ koja je pogodila čitav region obarala je drveće, nosila sve pred sobom, učinila da izlete dalekovodi zbog kojih je nestajala struja, a čak je i srušila nekoliko kranova! Štete će se tek prebrojavati, a deo njih svakako će biti isplaćen iz osiguranja – koliki će taj deo biti zavisi od toga koliko je imovine osigurano. „Još je rano za prve procene, ali na osnovu snimaka koje smo mogli da vidimo na društvenim mrežama i u medijima, u većem procentu su stradali automobili, i to najviše od grana ili stabala koje je oluja lomila“, kažu u Udruženju osiguravača Srbije. „Precizne podatke imaćemo tek za nekoliko dana, kad nadležni obave svoj deo posla i izađu sa nekim procenama, i kada se oštećeni koji su osigurani jave osiguravajućim kućama sa zahtevima za naknadu štete, odnosno kada budemo mogli da usaglasimo te podatke“, kažu u UOS-u. Kasko osiguranje automobila je, u ovakvim situacijama, ono na šta se može računati kad je u pitanju nadoknada štete za oštećenje auta. „Tom polisom možete da nadoknadite kompletnu štetu na vozilu bez obzira na to da li je za štetu odgovorno drvo, deo fasade, kontejner ili neko drugo vozilo. Suština je u tome da li posedujete kompletnu ili delimičnu kasko polisu odnosno da li vam je pokrivena šteta za stakla, koja u ovim situacijama najčešće i najlakše stradaju“, kažu u UOS-u. A da li je u Srbiji uopšte moguće jednom polisom osigurati svu imovinu od elementarnih nepogoda, ili je ovaj rizik pokriven različitim polisama? Tačnije, da li je uopšte moguće kupiti jednu polisu kojom bismo od rizika štete koju naprave elementarne nepogode mogli da pokrijemo i auto, i eventualno oštećenje stambenog objekta, i poljoprivrednog dobra? „Za svu imovinu – kuću, stan, preduzeće, kompaniju, poljoprivredu, kasko osiguranje motornih vozila – mora se imati posebna polisa, a u tim imovinskim polisama oluja se ugovara kao osnovni rizik“, kažu u Đenerali osiguranju. „Svako pravno ili fizičko lice koje ima ugovorene osnovne požarne rizike tj. osnovni rizik po svim polisama u domaćinstvu, može naplatiti štetu nastalu od oluje“, kažu u ovoj osiguravajućoj kući i dodaju da se šteta može prijaviti preko Kontakt centra ili onlajn preko web sajta. Ivan Grujić, član Izvrsnog odbora Triglav osiguranja a.d.o. Beograd za naš portal potvrđuje da je rizik oluje koja je zadesila Srbiju na domaćem tržištu najčešće osiguran kao jedna od osnovnih osiguranih opasnosti u okviru osnovnog požarnog osiguranja. „Neophodno je da svaki objekat ili druga nekretnina i stvari u njoj budu osigurane odgovarajućom polisom ili da za određeni auto ili flotu postoji ugovorena odgovarajuća kasko polisa. Takođe, neophodno je da određeni usevi na tačno definisanoj parceli budu osigurani od oluje u okviru Osiguranja useva i plodova, uz napomenu da je u slučaju osiguranja useva opasnost oluje dopunski rizik koji se posebno ugovara uz osnovne rizike“, kaže Ivan Grujić. On dodaje da je u većini slučajeva (osiguranje imovine, kasko osiguranje i sl.) oluja deo osnovnog rizika, a da je kod osiguranja useva i plodova (osiguranje poljoprivrede) – oluja dopunski rizik. „Kada govorimo o štetama na usevima i plodovima, osiguranje od oluje je dopunski rizik i može se ugovoriti ukoliko se prethodno ugovori osnovni paket koji obuhvata rizike grad, požar i udar groma. Grad je dominantan uzrok nastanka šteta na usevima i preko 90% prijavljenih šteta u osiguranju je usled nastanka šteta od ovog rizika. Oluja je zastupljena u različitom procentu u ukupnom broju šteta, u zavisnosti od godine, i možemo reći da je okvirni prosek 2-3%“, kažu u Đenerali osiguranju, i dodaju da se može očekivati porast interesovanja za osiguranje useva od rizika oluje u narednoj sezoni. Da se štete izazvane olujama i drugim prirodnim neprilikama pokrivaju različitim osiguranjima koja su usmerena na specifične vrste rizika, potvrđuju i u DDOR osiguranju, ali i skreću pažnju da svako osiguranje ima specifične uslove pokrića pa je važno da osiguranici pažljivo prouče svoje polise osiguranja kako bi bili svesni šta tačno pokriva svaka od njih. „U slučaju kompanije DDOR, kada govorimo o kasko i imovinskom osiguranju, oluja se smatra osnovnim rizikom. Ukoliko klijent pretrpi štetu na imovini usled nevremena koje je zahvatilo Srbiju 19.7.2023, potrebno je da fotografiše i ukoliko je moguće, sačuva oštećene predmete, do dolaska procenitelja. Ovi materijalni dokazi će pomoći da se preciznije proceni šteta i olakšaju obradu odštetnog zahteva. Šteta se može prijaviti preko web forme što je najbrži i najjednostavniji način, ili preko Korisničkog centra, kao i odlaskom u najbližu filijalu“, kažu u DDOR osiguranju. U ovoj kompaniji dodaju da, ukoliko vozilo nije kasko osigurano, a na njega je usled oluje palo drvo, vlasnik mora da se obrati nadležnom gradskom preduzeću, u Novom Sadu to je JKP „Gradsko zelenilo Novi Sad“, a u Beogradu JKP „Zelenilo Beograd“. Da li su učestale štete poslednjih godina, izazvane klimatskim promenama, uticale na građane Srbije da se više i osiguravaju, ili se na osiguranje misli samo u prvih par meseci kad se dogodi neka velika šteta, kao što je to bilo posle katastrofalnih poplava 2014, kada je interesovanje naglo poraslo ali ubrzo i splasnulo? „Efekti veće zainteresovanosti potencijalnih klijenata za ugovaranje polisa kojima štite svoju imovinu, između ostalih i od prirodnih rizika, uglavnom su kratkotrajni, u manje ili više kratkom periodu nakon ostvarenja neke veće prirodne nepogode, kao što je bilo i nakon poplava u maju 2014. godine“, kaže Ivan Grujić iz Triglav osiguranja. „Za veću zainteresovanost je potrebna jača edukacija i informisanje stanovništva, kao i podsticaji od strane državnih institucija. Druga opcija je i određeni program obaveznih osiguranja od određenih prirodnih rizika, najčešće kroz sistem pulova osiguravača, čime se obezbeđuje potpuna pokrivenost osiguranjem, obezbeđenje građana u slučaju ostvarenja ovih rizika i prebacivanje dela ukupnih obaveza za naknadu štete sa državnog budžeta na osiguravače i indirektno na reosiguravače“, smatra Grujić. U Đenerali osiguranju kažu da je broj šteta u domaćinstvima u kumulativu veći za 40% u odnosu na isti period prošle godine, posmatrajući sve rizike, i da najveći broj šteta u domaćinstvu nastaje usled izliva vode. „Postoji povećanje broja prodatih polisa osiguranja domaćinstva (kuće-stana) ali ne možemo sa sigurnošću reći da li je razlog povećanje svesti o osiguranju zbog vremenskih prilika i edukativnih aktivnosti osiguravajućih kompanija, ili pak povećana aktivnost prodaje osiguravajućih kompanija, ili je do toga došlo zbog povećanje broja stanova kupljenih uz pomoć bankarskih kredita kada je polisa obavezna. Sigurno je da klimatske promene i sve češće različite vremenske nepogode utiču na ljude i njihovu odluku da kroz osiguranje zaštite imovinu koju imaju, ali ne možemo da tvrdimo da je to glavni razlog povećanja prodaje“, kažu u Đenerali osiguranju. Da elementarne nepogode mogu povećati svest stanovništva o potrebi za osiguranjem imovine, slažu se i u DDOR osiguranju. „Tek kada se ljudi suoče sa stvarnim posledicama ovakvih nepogoda, bilo da se radi o poplavama, olujama koje oštećuju krovove ili požarima koji uništavaju imovinu, postaju svesniji rizika, ranjivosti i neizvesnosti koju takvi događaji nose. Osiguranje imovine postaje logičan korak ka obezbeđivanju finansijske sigurnosti i zaštite“, kažu u ovoj kompaniji. S obzirom na sve veću učestalost elementarnih nepogoda, da li postoji mogućnost uvođenja jedinstvene polise koja bi pokrivala sve štete koje bi ovakvi događaji mogli da nanesu imovini? „Učestalost nekog rizika može dovesti do viših premija osiguranja i izmene uslova osiguranja. Ukoliko ne postane obavezno, osiguranje od elementarnih nepogoda (prirodnih katastrofalnih rizika) bi trebalo da ostane kao osnovni ili dopunski rizik koji se posebno ugovara u okviru polise kojom se ugovara požarno osiguranje. Ako bi postojao element obaveznosti, uz precizno definisane uslove osiguranja i premiju osiguranja, moglo bi postojati i kao nezavisno osiguranje ili polisa“, kaže Ivan Grujić, član IO Triglav osiguranja a.d.o. Beograd. S obzirom na sve učestalije štete usled vremenskih neprilika izazvanih klimatskim promenama, u DDOR osiguranju kažu da se i osiguravajuće kompanije suočavaju sa izazovima u pružanju adekvatne zaštite klijentima – stoga one moraju kontinuirano da unapređuju sistem analize rizika i odgovarajućeg pokrića. Udruženje osiguravača Srbije već nekoliko godina unazad ukazuje na potrebu uvođenja polise osiguranja od katastrofalnih nezgoda koja bi bila obavezna za sve građane Srbije, i kojom bi se štitila imovina od na primer zemljotresa ili požara. „Prvi put je ta tema postala aktuelna posle majskih poplava 2014. godine, a naročito posle nedavnih razornih zemljotresa koji su pogodili Tursku i Siriju. Postoji saglasnost eminentnih stručnjaka iz oblasti osiguranja, iz Srbije, regiona i inostranstva, da je takva polisa više nego potrebna“, kažu u UOS-u. „Razorne oluje odnosno superćelijske oluje kakva je pogodila našu zemlju svakako je nešto o čemu treba razmisliti u smislu proširenja te polise jer se i ovakve oluje mogu svrstati u elementarnu nepogodu. Suština kod tih polisa je da bi one bile pristupačne svima, jer ako svi budu morali da je kupe, cena bi im bila znatno niža. Koji bi sve rizici bili svrstani u elementarne odnosno katastrofalne nepogode, tema je koja treba da bude deo stručne rasprave zbog sve bržih klimatskih promena“, kažu u Udruženju osiguravača Srbije, i dodaju da ovih polisa ne može biti bez pomoći države jer bi to trebalo da bude neka vrsta javno-privatnog partnerstva države, osiguravača i reosiguravača. „Važno je istaći i da humanitarna pomoć, koliko god da u trenutku pomogne ugroženim građanima, na duge staze nije pravo, već samo trenutno rešenje: potrebno je da dođemo do toga da građani ne pitaju da li da se osiguraju, već koju ponudu da odaberu“, kažu u UOS-u.