Intervju je u celini preuzet iz Nova ekonomija
„Da mi je neko krajem 2019. godine postavio zadatak da do kraja naredne godine obezbedim da kompanija sa 95 odsto kapaciteta radi ’od kuće’, rekao bih da je to nemoguće. A onda smo došli u situaciju da smo to postigli za samo deset dana! Život i okolnosti često nas demantuju, ali i odagnaju mnoge dileme i poguraju nas napred brže nego što smo verovali da možemo”, kaže za Novu ekonomiju Zoran Blagojević, predsednik Izvršnog odbora kompanije Wiener Stadtische osiguranje koja u februaru 2023. godine obeležava 20 godina poslovanja u Srbiji i koja je prva greenfield investicija u osiguranju u našoj zemlji
NE: Mnogo dešavanja je bilo tokom dvadeset godina koliko poslujete u Srbiji i na globalnom i na lokalnom nivou, ali su u poslednjih par godina izazovi zgusnuti. Od pandemije, preko sukoba u Ukrajini do globalne inflacije. Dok su oči i privrede i građana uprte upravo u osiguravače kao na potencijalni oslonac, kako sva ta dešavanja utiču na ovu industriju?
Pandemija je, iako zvuči paradoksalno, donela i neke pozitivne efekte. Na polju digitalizacije sektora osiguranja uradila je više nego svi direktori i predsednici uprava zajedno! Takođe, u određenim segmentima, poput auto-odgovornosti, bilo je manje šteta, manje se vozilo i putovalo, a u početku se manje išlo i kod lekara, pa je i dobrovoljno zdravstveno osiguranje pokazalo bolji rezultat. Zbog rada od kuće imali smo i manje troškove.
Negativnih strana je, naravno, više, a osim onih najočiglednijih, pandemija je izazvala određene promene u odnosu zaposlenih prema kompanijama. Radeći od kuće, a sa prirodnom ljudskom potrebom za interakcijom u realnom svetu, čini se da je došlo do laganog otuđenja i do opadanja svesti zaposlenih o pripadnosti timu. Povratkom u kancelarije vraćamo se u onaj poželjni ritam, ali to iskustvo možemo da koristimo kao podsetnik da uvek treba da radimo na održavanju nivoa timskog duha.
Od ostalih dešavanja koja su usledila, sukobi u Ukrajini, energetska kriza, inflacija, čini mi se da ćemo pune efekte tek osetiti i da pravi obim krize još nismo dostigli. U osiguranju, inflacija utiče i na nas kao osiguravače, baš kao i na naše klijente, ali i na reosiguravače gde mi plasiramo višak rizika. Inflacija se reflektuje i na ugovore o osiguranju, tj. polise, jer polisa treba da obezbedi da se u slučaju ostvarenja štete isplati nadoknada, odnosno osigurana suma koja je ugovorena prilikom sklapanja tog ugovora. Stoga će najveći izazov u narednom periodu biti da očuvamo realnu vrednost sume osiguranja kroz period trajanja polise.
NE: Da li se za to već naziru neka rešenja i da li je uopšte moguće do njih doći?
Moguće je i osiguravajuće kompanije su za to već spremne. Mi već nudimo polise u koje je uključena indeksacija, odnosno korekcija osiguranih suma tako da su one sume koje su u početku naznačene kao vrednost osiguranih stvari samo početna vrednost, a tokom perioda osiguranja usaglašavaju se u zavisnosti od ugovorenog koeficijenta. To može biti rast cena na malo, rast cena građevinskog materijala, rast cena auto-delova, primereno vrsti osiguranja. Ovo, najkonkretnije, znači povećanje cena polisa osiguranja, ali smatram da je uvek najbolje biti potpuno transparentan i otvoren prema klijentu, predočiti mu sve rizike, sve obaveze i sva prava koja iz toga proističu.
NE: Da li su, kad je o poskupljenju reč, na većem udaru životna ili neživotna osiguranja?
Na cenu polisa životnog osiguranja druge okolnosti utiču više nego sama inflacija. Primera radi, nove tabele smrtnosti koje ćemo uskoro imati kad se završi obrada podataka sa poslednjeg popisa, biće osnova za sačinjavanje i novih tarifa osiguranja, ukoliko se pokaže da je došlo do značajnih promena u odnosu na prethodni period. Inflacija, naravno, može da obezvredi osiguranu sumu, s obzirom na to da su polise životnog osiguranja po pravilu višegodišnje. Tu je spas upravo indeksacija, jer se kroz korekciju visine sredstava koja se uplaćuju kao premija, ugovorena osigurana suma drži na realnom nivou.
Na utvrđivanje cene ovde utiču i troškovi osiguranja i način poslovanja kompanije, ali mi konkretno taj segment držimo pod kontrolom kako bismo bili konkurentniji. Do određenih promena cena dovešće i obaveza svih osiguravača da, na putu pridruživanja EU, od sledeće godine primenjujemo takozvane unisex tarife, one koje ne prave razliku između muškaraca i žena kad je reč o proceni rizika.
Kod neživotnih osiguranja, inflacija će nam doneti veći pritisak, recimo u auto-odgovornosti, gde ćemo za iste štete morati da platimo više, jer će troškovi popravke biti veći. Kod imovinskih osiguranja, oni koji nisu na adekvatan način sagledali rizik mogu biti pod uticajem obezvređivanja unapred ugovorenih osiguranih suma, pogotovo kod višegodišnjih ugovora. Zato će morati pažljivije da se pristupa utvrđivanju osigurane sume, a u svakom slučaju na raspolaganju je unapred dogovoren model korekcija cene u skladu sa projektovanom inflacijom.
NE: S obzirom na veličinu, a pre svega na izvesnost rizika, jesu li velika očekivanja privrednika od osiguravača zaista realna, jer polise pokrivaju štete koje nastanu od onoga što nije unapred očekivano?
Osiguranje karakteriše, između ostalog, upravo neizvesnost rizika. Rizik ne može da zavisi od volje ugovornih strana i mora da postoji pretpostavka da se neće desiti. Takođe, mora da postoji disperzija rizika bilo teritorijalno bilo vremenski. Konkretno kod pandemije, pitanje je da li se taj rizik može osigurati? S obzirom na to da ne postoji disperzija rizika, mogućnost osiguranja je i zakonski isključena.
Kovid je, prema podacima, prvi put registrovan u Kini u decembru 2019, u januaru sledeće godine u SAD i odmah zatim u Evropi. Za samo mesec dana virus je obišao i pokorio ceo svet! Velika mobilnost u savremenom načinu života doprinosi tome da se takve pojave brzo šire. Nema disperzije, svi smo pogođeni i u takvim situacijama treba imati u vidu da osiguranje nije čarobni štapić.
Ali, ono može dati odgovor na mnoge prateće rizike. Otkad se radi i od kuće uvećani su rizici od sajber napada, istovremeno je povećano interesovanje za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, pojavljuju se nove potrebe, ali i zahtevi klijenata, a naše je da ta kretanja pratimo i da u skladu sa njima ponudimo tržištu nove proizvode.
NE: Da li je tržište osiguranja u Srbiji manje izloženo uticaju navedenih dešavanja nego u zemljama EU, s obzirom na to da naše osiguravajuće kompanije ne posluju na jedinstvenom evropskom tržištu?
Istina, mi nismo članica EU, ali je osiguranje ipak globalni posao. Bez obzira na naš status, dosta smo oslonjeni na globalno tržište reosiguranja, jer upravo tamo kupujemo nedostajući kapacitet. Dakle, sve ono što utiče na svetske reosiguravače utiče i na nas. Mi se već suočavamo sa činjenicom da nas sledeće godine očekuje skuplje reosiguranje, ali ne zbog lošeg rezultata ili povećanih šteta na lokalnom tržištu, već zbog velikih šteta u svetu.
A kako da objasnimo prosečnom osiguraniku iz Kragujevca koji osigurava stan ili kuću, da će sledeće godine morati da plati polisu više, između ostalog, i zato što su bili uragani na Karibima?! Inflacija je takođe rizik od kojeg bi reosiguravači unapred da se obezbede tako što će prikupiti dodatnu premiju.
Hteli, ne hteli, mi osiguravači smo tesno povezani sa ostatkom sveta i, ako hoćemo da poslujemo dobro, moramo da sledimo pravila koja su šira od domaćeg tržišta.
NE: Da li će tako biti i ako se obistine prognoze da se svet zapravo vraća nacionalnim ekonomijama, i da je vreme globalizacije već na izdisaju?
U kontekstu osiguranja, na tržištu EU, na koje smo mi najviše upućeni, postoje jedinstvena pravila, kontrola i nadzor i, na pitanje da li će se ta kontrola „oteti kontroli” ako se nešto drastično promeni, rekao bih da ne očekujem drastične promene u tom smislu. Siguran sam da će se naša međuzavisnost teško prekinuti, čak i u slučaju vraćanja na nacionalne ekonomije.
NE: Prethodni period stvorio je i nove rizike, ali i nove zahteve klijenata kad je reč o načinu prodaje. Da li možete da ispratite te trendove?
Digitalizacija je ubrzala i naše prilagođavanje klijentima. Jedan od primera je unapređenje prodaje polisa životnog osiguranja gde je obavezna identifikacija klijenta, što podrazumeva njegovo lično prisustvo. Omogućili smo video-identifikaciju, pa sada i ta polisa može da se napravi „iz fotelje”. Naravno, krenuli smo i sa novim proizvodima. Detektujući povećanu odgovornost ljudi prema zdravlju, pokrenuli smo unapređenje polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, a jedna od njih je finansijska podrška u slučaju teških oboljenja, pre svega kancera, gde pokriće ide do dva miliona evra doživotnog limita i omogućava lečenje u svetski priznatim klinikama.
NE: Da li ste zadovoljni poslovanjem u 2022, da li već mogu da se izvuku rezultati?
Kompanija Wiener Stadtische osiguranje je u poslednje dve godine ostvarila najbolji rezultat otkad postojimo na tržištu Srbije i očekujemo da ćemo i u 2022. zadržati taj nivo. U svakom pojedinačnom kvartalu bili smo iznad plana koji je baziran na 2019, što znači da su nam sadašnji rezultati bolji nego u toj godini. I mi smo, kao i celo tržište, zabeležili rast šteta, ali smo efikasniji na strani troškova, što nam je omogućilo dobar rezultat. Procenjujemo da ćemo ostvariti određeni pomak i kad je reč o našoj poziciji na tržištu.
NE: Wiener Stadtische osiguranje je u Srbiji osnovano 2003. godine kao prva greenfield investicija u oblasti osiguranja, i bili ste prvo kompozitno društvo, sa dozvolom za bavljenje i životnim i neživotnim osiguranjima, osnovano stranim kapitalom. Da li ste i tokom ovih 20 godina nastavili da donosite inovacije na tržište, i da li u tome vidite i svoj lični doprinos?
Zajedno sa kompanijom, i ja u 2023. obeležavam 20 godina svog rada u njoj. Kad sam počeo, očekivao sam da je potrebno samo da se uklopim u sistem, ali sam ipak naišao na mogućnost da i sam kreiram. Nadam se da smo za to vreme kao kompanija doprineli i razvoju tržišta jer smo pokrenuli neke aktivnosti koje su kasnije postale standard. Primera radi, investiranje u infrastrukturne projekte. Bili smo pioniri i u osiguranju sajber rizika, a jedni smo od retkih koji rade osiguranje potraživanja. Iako se osiguranje smatra industrijom koja se sporo menja, u današnje vreme je prednost umeti brzo prihvatati promene, i shvatiti ih kao poslovni izazov, ali u pravom smislu te reči – ne kao prepreku koju treba da prevaziđemo, već kao nešto što želimo da postignemo i čemu iz srca težimo.
