(Objavljeno u časopisu „Svet osiguranja“, septembar 2017.)
Pre donošenja svih važnih poslovnih odluka ne sme se zanemariti poreski aspekt i njegov uticaj na njihovo sprovođenje. U suprotnom, često nas ovi efekti mogu iznenaditi, a tad je najčešće kasno za izlazak iz zone rizika bez finansijskih posledica, koje je sigurna sam moguće sprečiti
Radmila Miletić je za sedamnaest godina karijere prošla sve nivoe u korporativnom okruženju, od pozicije šefa računovodstva u Wiener Stadtische osiguranju do člana IO i CFO kompanije Wiener Re. Radeći odgovoran menadžerski posao u osiguranju uočila je jednu prilično interesantnu nišu na tržištu osiguranja koja je u vezi sa poreskim pitanjima što ju je motivisalo da nedavno napusti korporativni posao i upusti se u potpuno drugu sferu – konsalting u oblasti finansija i poreza za sektor osiguranja.
– Kao član IO i CFO kompanije imala sam često priliku da sarađujem i da tražim mišljenja raznih poreskih konsultanata o specifičnim pitanjima koja su u vezi sa našom strukom. Događalo bi se da imamo identične stavove i načine pristupa problemu.Tako sam stekla samopouzdanje da se zainteresujem za pitanja poreza u osiguranju i vrlo brzo shvatila da na tržištu ima veoma malo stručnjaka koji podjednako dobro razumeju oba aspekta, a da se uštede koje kompanije mogu da iskoriste mere u stotinama hiljada evra. To je u početku bio samo dugoročni plan, ali me je kasniji razvoj događaja u oblasti reosiguranja, koje će ulaskom Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju i liberalizacijom tržišta pretrpeti značajne promene, samo ubrzao da tu odluku sprovedem u delo i da stečena znanja i iskustva usmerim u tom pravcu – pojašnjava Radmila Miletić za Svet osiguranja kako se opredelila za svoj novi posao.
Vi se, između ostalog, bavite poreskim konsaltingom. Koliko „poreska politika“ zadaje glavobolje osiguravačima i šta su najveći problemi u toj oblasti?
Najveći problem je što propisi često nisu harmonizovani sa propisima iz osiguranja. Potrebno je prilično znanje iz jedne i druge oblasti da bi se argumentovano ukazalo poreskim organima na nedoslednosti i nejasnoće u propisima. Predrasuda je da poreski organi nisu voljni da menjaju propise kada im se predoče činjenice i pojasni način sprovođenja ugovora o osiguranju i reosiguranju.
Moje iskustvo sa poreskim i državnim organima je tokom dosadašnje karijere bilo odlično. Ponosna sam što sam početkom prošle godine zajedno sa kolegama iz nekoliko reosiguravajućih kompanija, pokrenula zahtev za tumačenjem tadašnjih izmena Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koji je uveo porez po odbitku na naknade od usluga po stopi od 20%. Stručnim argumentima smo se zajednički zauzeli da pojasnimo Ministarstvu finansija način na koji će se novi propis odraziti na delatnost osiguranja u kojoj je moglo da dođe do ozbiljnih zastoja. Pravovremenom reakcijom i razumevanjem Ministarstva za problem, u kratkom roku je izdato tumačenje spornog člana.
Međutim da bismo u celosti otklonili rizik da se ovaj poreski propis ne primenjuje na usluge reosiguranja, predložili smo nadležnom Ministarstvu njegovu izmenu.
Početkom ove godine pripremili smo i dostavili inicijativu za izmenu Zakona o porezu na dobit pravnih lica, u delu koji reguliše porez po odbitku na naknade od usluga, čijim će se usvajanjem sve nedoumice i teškoće u primeni ovog zakona otkloniti jer će biti jasno određeno na koje se slučajeve ovaj Zakon primenjuje, odnosno da li se primenjuje na usluge koje pružaju društva za osiguranje i reosiguranje ili ne.
Šta bi u srpskom poreskom sistemu, prema Vašem mišljenju, trebalo promeniti kako bi se podstakla osiguravajuća delatnost koja je, uprkos konstantnom rastu, i dalje nerazvijena? Odnosno koje konkretno propise bi trebalo promeniti i šta je najproblematičnije u tim propisima?
Najveći problem je što poreski propisi ne mogu da se tumače kroz samo jedan zakon. Postoji set zakona koji zajedno utiču na poresku politiku. To su Zakon o PDV-u, Zakon o porezu na dobit, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o porezu na premije neživotnih osiguranja i Zakon o osiguranju. Često se dogodi da se pojedinačni zakon izmeni, ali se ne izmene ostali koji su takođe važni za primenu. Tako se dogodi da su pojedini članovi zakona u suprotnosti jedan sa drugim i treba vam prilično znanja, veština i kreativnosti da bi došli do rešenja na koje vam zakonodavac neće staviti primedbu.
Smatram da je potrebno dalje prilagođavanje propisa naročito delatnosti reosiguranja jer trenutno postoji nekoliko propisa kao što su, na primer, određene odredbe Zakona o porezu na dobit i Zakona o deviznom poslovanju koje otežavaju finansijsko poslovanje ovih društava. U suštini, svaki od pomenutih zakona bi trebalo uskladiti i precizno regulisati primenu u delatnosti osiguranja i reosiguranja.
Koliko se u drugim zemljama poreska politika prilagođava uopšte osiguravačima? I koliko sama poreska politika može da stimuliše ovu oblast?
Poreska politika svakako može da stimuliše određenu oblast, pa i osiguranje.U prethodnom periodu je bilo značajnih izmena regulative u ovom pravcu ali svakako da je potrebno identifikovati dalje pravce koji će stimulisati ovu oblast. Smatram da je neophodna veća saradnja nadležnih institucija sa stručnjacima iz osiguranja kako bi došlo do većih pomaka i kako osiguranje ne bi bilo na margini poreskih propisa odnosno kako bi se jasno mogla tumačiti njihova primena. U tom pravcu su već uspostavljeni novi vidovi saradnje preko stručnih tela i očekujem da će oni doneti značajne rezultate u pravcu prilagođavanja poreske politike, boljeg razumevanja ove delatnosti i mogućnosti za njen razvoj.
S druge strane i za osiguravajuća društva kao i za druge privredne delatnosti važe određeni poreski podsticaji i olakšice i sigurna sam da se njihovom adekvatnom primenom mogu ostvariti značajne finansijske uštede u poreskim bilansima društava.
U EU se regulativa ubrzano menja, usvajuju se novi, vrlo zahtevni propisi, koliko će osiguravačima biti teško da se usklade sa novim propisima i standardima koji se postepeno usvajaju i u nacionalno zakonodavstvo? Gde vidite da se mogu javiti najveći problemi?
Svakako da je dalje uvođenje regulative Solventnost II jedan od najvećih izazova pred našim društvima u narednom periodu. Pored toga, značajno je napomenuti nove Međunarodne računovodstvene standarde, MSFI 16 naročito novi MSFI 17 koji je objavljen u maju ove godine a koji će zameniti dosadašnji MSFI 4 a odnosi se na ugovore u osiguranju.
Potrebno je da se društva blagovremeno pripreme za implementaciju ovog standarda i donesu odgovarajuće odluke u tom pravcu.
Kada govorimo o nacionalnom zakonodavstvu, svakako je značajna dalja poreska reforma i uticaj izmene određenih propisa na poslovanje društava za osiguranje.
Tu prevashodo mislim na nove propise u oblasti transfernih cena i usaglašavanje pojedinih zakona kao što je Zakon o PDV-u. Naime novi Pravilnik o vođenju evidencija o PDV-u će za društva za osiguranje koja su se opredelila da posluju u sistemu PDV-a doneti velike administrativne obaveze i troškove prilagođavanja softvera.
Većina kompanija dolazi sa stranih tržišta, ipak, u kojim oblastima poslovanja vidite da osiguravači mogu da najviše unaprede poslovanje?
Smatram da osiguravači moraju više nego ikada zauzeti proaktivan pristup i biti aktivni učesnici promena koje nam donosi digitalizacija i novi način poslovanja.
Potrebna su značajna kadrovska i tehnička prilagođavanja ovim promenama kao i implementaciji nove regulative i propisa koji dolaze.
Samo društva koja pravovremeno prepoznaju ključne nosioce daljeg razvoja i poslovanja u budućnosti će ostati aktivni igrači na našem tržištu osiguranja.
Jedna od važnih tema na svetskom tržištu jeste digitalizacija. Gde je Srbija u odnosu na svet i zašto je ona važna, naročito za osiguranje?
Digitalizacija je važna zato što donosi promene koje utiču na sve segmente poslovanja u industriji osiguranja. Te promene će za nekoga biti pretnja, a za nekoga šansa, zavisno kako tom procesu pristupe. Srbija svakako nije zemlja koja diktira trendove u ovoj oblasti, više ih sledi i primenjuje onda kada ti trendovi već preovladavaju u drugim zemljama. To nam sa jedne strane daje malo lakšu poziciju da imamo dovoljno vremena da se pripremimo i naučimo iz iskustava onih koji su kroz te promene već prošli.
Digitalizacija će u delatnost osiguranja uneti korenite promene, proaktivan pristup analizi rizika, napuštanje tradicionalnog pristupa. Pojava novih rizika kao što su cyber rizici i megarizici su pravi izazovi koji stoje pred osiguravačima u narednom periodu.
Osiguravači će morati da sarađuju sa velikim brojem različitih industrija, na prvom mestu IT stručnjaka, uz čiju pomoć će biti u stanju da analiziraju i prihvataju nove rizike koje digitalizacija sobom donosi.
Šta biste savetovali drugim finansijskim direktorima u osiguravajućim kućama?
Savetovala bih im da budu dosledni u primeni propisa i da ne dozvole da u njihovo ime propise tumače oni koji nisu za to odgovorni, a još manje stručni.
Pre donošenja svih važnih poslovnih odluka ne sme se zanemariti poreski aspekt i njegov uticaj na njihovo sprovođenje. U suprotnom, često nas ovi efekti mogu iznenaditi, a tad je najčešće kasno za izlazak iz zone rizika bez finansijskih posledica, koje je sigurna sam moguće sprečiti.
Vesna Lapčić
