Ma jes`, da mi je bilo baš mnogo stalo, verovatno bih i ja više pazio. A nju baš briga, razvedena, deca joj velika, nikom ne polaže račune pa ne mora ni da se krije. A i ona moja žena, nije baš mnogo ljubopitljiva, to me izgleda i zeznulo – prođe ti glup izgovor jednom, prođe drugi put, sedneš sa tom nekom na javno mesto, pa kad shvatiš da se ništa strašno ne dešava, zaboraviš se pa ti i ruka sklizne preko njenog ramena, i tako… jednom moja Rada naišla i videla nas.
Nisam je video onako besnu nikad za ovih dva`es godina – bacala bre stvari po kući, vikala, gađala me čime je stigla. Naravno da sam joj obećao da neću više nikad. Pa mislio sam da neću. Zapravo, nisam ni hteo, nego rekoh, ajd` samo još jednom, za oproštaj…
Prve dve nedelje sam se pravio mrtav – nit` sam iz kuće izlazio nit` sam se na telefon javljao, poruke ignorisao. Onda me uhvatili pundravci – mnogo bre zgodna, ne zaboravlja se tako lako. Išunjao sam se do prodavnice, pozvao je i rekao joj šta se desilo, naravno da sam joj rekao i da je volim i da umirem bez nje ali ovo je ipak viša sila, zamolio je da se vidimo bar još jednom, obećao da ću da tražim posao u Holandiji i da ću je pozvati čim se skockam tamo. A bre čoveče, šta ti je, ne idem nigde, nego ona stalno priča o tome pa rekoh – možda je lakše nagovorim.
Kaže, važi, ali bih volela da to bude baš-baš posebno… nešto onako… luksuzno. Skup hotel, skupo vino, đakuzi i to. Mislim se nešto, ne znam da l` mi je baš toliko bitno to jedno popodne, mislim, ljubav je ljubav, al` pare su pare. Na kraju rešim, ma nek ide život, kupiću onaj Wilson reket sledećeg meseca.
Ma sve sam udesio, da ne veruješ. Ona se namontirala, plus nikad bolje raspoložena, došlo mi da se zapitam šta mi bi da je ispustim. Ne sećam se kad smo se bolje proveli. Nekako mi ni vreme nije previše brzo prolazilo. Računam, idem da se istuširam pa da dokusurimo ovo vino, platio sam ga k`o svetu vodicu, božemeprosti.
A kad sam se vratio u sobu…
Pa šta sam mogao da uradim nego tebe da zovem?! Ludača mi je pokupila odelo i otišla! Pare, karticu, sve… Jesi mi kupio farmerice i majicu? Jesi? Pa dokle si stigao, šta putuješ tri dana, meni ovde kuca ko taksimetar…?! Koštaće me ovo kao letovanje u Španiji…
Čekaj, ne kapiram… na recepciji si? Zvala je moju ženu da dođe po stvari, zatekao si ih kako ćaskaju u holu?! Šta kažeš… čekaju još dva`es minuta, da uletim u tarifu za prenoćište…
Ne mogu da verujem… Veštice, sa`raniće me!
