Veći rizik, skuplje osiguranje
Avgust 2015. Vikendice su na udaru lopova češće nego stanovi i kuće u kojima živimo: stan obično gledamo da zaštitimo dok smo na letovanju, a vikendice često zapostavljamo, dok se ne desi – krađa, požar, poplava…
Osiguranje vikendice, iako je nekretnina u pitanju, unekoliko se razlikuje od osiguranja stana, prvenstveno zbog toga što su neki rizici veći, pa je u nekim osiguravajućim kompanijama i cena polise veća, a neke uopšte ne osiguravaju vikendice od pojedinih rizika.
Da biste znali na koji iznos možete da osigurate vikendicu, i koliko bi Vas polisa osiguranja koštala, potrebno je da znate koja je stvarna vrednost objekta. Obično agent osiguranja izlazi na teren da utvrdi vrednost objekta, i to na osnovu građevinske a ne tržišne vrednosti – dakle, ne računajte da će kuća biti procenjena po lokaciji i cifri po kojoj biste mogli da je prodate. Prava procena vrednosti je potrebna kako biste što približnije znali koliki bi Vam iznos bio isplaćen u slučaju štete, i da biste premiju plaćali u skladu sa tim iznosom, ni više ni manje.
Pitali smo osiguravajuće kuće koje su specifičnosti osiguranja vikendice, i evo kratkog pregleda.
U kompaniji Dunav osiguranje, vikendice se mogu osigurati od istih rizika kao stambeni objekti, s tim što se kod nastanjenih objekata svaki rizik ugovara posebno (po izboru osiguranika), dok se kod nenastanjenih objekata ugovara po paketu rizika, i to od: požara, udara groma, eksplozije, oluje, grada, provalne krađe, razbojništva, obične I teške krađe, loma stakla, pada letilice, obesti trećeg lica, poplave i bujice, snežne lavine, izliva vode iz vodovodnih i kanalizacionih cevi. Cena uglavnom zavisi od tipa gradnje, površine objekta i vrednosti stvari u objektima – primera radi, za vikendicu čvrste gradnje od 100 kvadrata sa stvarima vrednosti 300.000 dinara, polisa osiguranja od osnovnih rizika iznosi oko 5.500,00 dinara.
Prodavci osiguranja ili procenitelji u ovoj kompaniji imaju obavezu da izađu na teren i naprave “foto elaborate”. Prema vrsti gradnje objekta definišu sumu osiguranja za objekat, a prema stanju i starosti stvari definišu sumu osiguranja na stvarima. Osiguranje objekta se ugovara na sumu osiguranja koja predstavlja gornju granicu obaveze osiguravača, odnosno na maksimalan iznos koji bi se isplatio u slučaju totalne štete. Taj iznos se utvrđuje na osnovu građevinske vrednosti kvadrata i ukupne površine objekta, pa tako ne može doći do tzv. podosiguranja ili nadosiguranja (osiguranje na manji ili na veći iznos od realnog).
U Generali osiguranju vikendice se mogu osigurati od istih rizika kao i objekti u kojima se živi, pri čemu je dodatak na premiju u ovom slučaju 100%, a kod osiguranja stvari tarifom su definisane posebne stope.
Prodavac/zastupnik izlazi na teren, prikuplja neophodne podatke, popunjava upitnik, pravi fotografije objekta u skladu sa uputstvom (spoljašnjosti obavezno, a ukoliko se ugovara rizik provalne krađe i razbojništva,onda i fotografije unutrašnjosti). Suma osiguranja mora biti realno određena na osnovu građevinske vrednosti, kako bi klijent bio realno obeštećen. Pošto na teren izlazi prodavac/zastupnik (ili preuzimač rizika) mogućnost nadosiguranja/ podosiguranja ni ovde praktično ne postoji.
U ovoj kompaniji nude posebne pakete za osiguranje vikendice: Osnovni paket pokriva osiguranje od požara, Prošireni paket uz to dodatno i rizik od izliva vode iz instalacija, a Komforni paket osim nabrojanog još i rizik loma stakala. Postoji i VIP paket koji pokriva i odgovornost na osnovu posedovanja građevinskog objekta.
Kad je o osiguranju stvari u vikendici reč, postoje Osnovni, Prošireni i Komforni paket sa istim obuhvaćenim rizicima kao i kod osiguranja objekta.
Ako su napravljene kao objekti u kojima se živi, vikendice se u DDOR-u mogu osigurati od istih rizika, izuzev od rizika krađe koji se u ovom slučaju ne može osigurati, kažu u toj kompaniji.
Cena osiguranja je veća, jer su vikendice izloženije određenim rizicima, a recimo u slučaju požara, vatrogasnim službama je obično potrebno više vremena da stignu. Kad je o proceni vrednosti reč, na teren izlazi akviziter odnosno prodavac osiguranja, a ako je potrebno, on će se konsultovati sa proceniteljem.
Ova kompanija ima poseban paket “Moja Kućica”: za vikendicu procenjene građevinske vrednosti 2.400.000 dinara sa pomoćnim objektima vrednosti 400.000 dinara i stvarima domaćinstva vrednosti do 720.000 dinara, cena osiguranja je 3.600 dinara godišnje. Pokriveni su osnovni požarni rizici i dopunske opasnosti – izliv vode i lom stakla (dopunske opasnosti se ugovaraju na “prvi rizik” i na sume niže nego što važe za osnovne požarne rizike). Moguće je dodatno osiguranje od poplave, a ukupna premija bi u tom slučaju bila 4.550 dinara.
U kompaniji Wiener Stadtische osiguranje vikendica se može osigurati od istih rizika kao i objekti u kojima se živi, i to od krađe, požara, poplave, izliva vode… Cena polise je veća samo za rizik provalne krađe i razbojništva. Polisa za vikendicu mešovite gradnje, koja je osigurana od požara na iznos od 3 miliona dinara, i od krađe i poplave na 300.000 dinara, košta 18.000 dinara godišnje.
Ova kompanija prihvata procenu vrednosti vikendice koju da ugovarač osiguranja (primera radi, vlasnik vikendice) jer bi, kako kažu, njegova procena bila najtačnija, naročito ako ju je sam gradio.
U kompaniji Triglav osiguranje, vikendicu je moguće osigurati isto kao i svaki stambeni objekat u kome se živi, a postoje dve varijante.
Prva je osiguranje građevinskog objekta i stvari u njemu (od osnovnih i dopunskih rizika), i stvari od provalne krađe i razbojništva, pri čemu premija za požarne rizike zavisi od vrste gradnje, za poplavu od mesta gde se nalazi vikendica (postoji šest plavnih razreda), a za zemljotres – od područja gde se nalazi i kada je izgrađena (tri trusne zone rizika).
Druga varijanta je osiguranje građevinske vrednosti objekta gde premija zavisi od veličine objekta (dvosoban, trosoban…). Stvari se mogu osigurati „na prvi rizik“ od svih rizika, pri čemu postoji minimalna premija a osiguranik sam procenjuje da li je vrednost stvari veća od minimalne. Moguće je osigurati i zidne, podne i plafonske obloge i stakla na vratima, prozorima i pregradnim zidovima.
Zastupnik u osiguranju izlazi na teren i utvrđuje takođe građevinsku, a ne tržišnu vrednost objekta. Njegova „dužnost“ je da osiguraniku skrene pažnju zašto je potrebno osigurati objekat na stvarnu vrednost. Primera radi, ako izgori 20% objekta osiguranog na stvarnu vrednost, osiguranik dobija 20% od osigurane sume. Ako je osigurana suma manja od stvarne vrednosti dobiće 20% od te osigurane sume, ali ako je objekat osiguran na veću vrednost neće dobiti 20% od osigurane sume, već od one kolika je stvarna šteta.