(Tanjug) – Ministarstvo poljoprivrede i osiguravajuća društva subvencionisaće i osiguravati poljoprivredne proizvođače i u narednim godinama kako bi se nastavila tendencija modernizacije poljoprivrede u Srbiji, povećalo učešće ovog sektora u BDP-u zemlje i motivisali mladi ljudi da se bave poljoprivredom.
Kako su ocenili učesnici na nacionalnoj konferenciji Agrobiznis Srbije „Agrarna politika u 2018. godini“, jedan od značajnijih problema sa kojima se susreće poljoprivreda u Srbiji je i taj što njive i životinje nisu osigurane, te kada naiđu sušne godine, poljoprivrednici trpe ogromne štete.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, na početku današnje konferencije o agrarnoj politici, komentarišući nastup folklornog društva koje je izvelo pesmu „Oj dodo, oj dodole“, rekao je da upravo ta pesma odslikava stanje u poljoprivredi kada je u pitanju površina pod sistemima za navodnjavanje, te da postoji navika da se gleda u nebo umesto da se radi na izgradnji sistema za navodnjavanje.
„To je u stvari slika i prilika nas i svega u zadnjih 30 godina što nismo i što jesmo radili“, rekao je Nedimović.
Od ukupno zasejanih poljoprivrednih površina u našoj zemlji, prema procenama stručnjaka, oko 13 odsto je obuhvaćeno osiguranjem, a to je još uvek daleko od prakse razvijenih zemalja, gde taj procenat osiguranja ide od 50 pa i do preko 70 odsto, koliki je u Austriji.
„Vrlo često ljudi ne shvataju o čemu se radi u poljoprivredi i ne shvataju da imate godinu u kojoj se desi suša, pa se posledice reflektuju na naredne godine, a sve to je jedan ciklus navika koji je jako teško preseći“, kaže ministar Nedimović.
Poljoprivredna proizvodnja je vrlo značajna za ekonomski razvoj Srbije, budući da učestvuje sa oko 6,5 odsto u BDP-u, a u tom procentu biljna proizvodnja učestvuje sa 70 odsto, rekao je Miloš Bjelić iz „Dunav osiguranja“.
Međutim, kaže Bjelić, udeo stočarske proizvodnje koji čini 30 procenata i dalje se smanjuje, a ratarska proizvodnja raste, pa su time i površine koje je neophodno osigurati veće, kako bi se izbegla šteta u sušnim godinama.
On napominje da je od ukupnih obradivih površina u Srbiji oko 13 procenata njih osigurano, što je blago povećanje osiguranih poljoprivrednih površina u odnosu na ranije godine.
„Država je omogućila gazdinstvima povraćaj 40 odsto novca u odnosu na naplaćenu premiju. Ako je visina premije 1.000 dinara sa uključenim subvencijama nadležnog ministarstva i lokalne samouprave na bazi 10 odsto, visina premije iznosi 500 dinara, a ’Dunav osiguranje’ omogućava da pet procenata poreza poljoprivrednici plate odmah nakon zaključenja ugovora, dok se ostatak plaća nakon skidanja useva“, objašnjava Bjelić.
Postoje i određena ograničenja u limitu, kaže Bjelić, i to do 100 hiljada dinara za ratarsku proizvodnju, 500 hiljada za povrtarsku i do milion dinara za voćarsko-vinogradarske kulture.
„Za stočarsku proizvodnju limit je do dva miliona dinara, s tim što je ukupan povraćaj po jednom gazdinstvu 2,5 miliona.
Određene lokalne zajednice prepoznale su osiguranje kao ključ stabilnosti ne samo gazdinstva nego i lokalnih zajednica i države u celini i učestvuju jednim delom u povraćaju premije“, kaže Bjelić.
Poljoprivredni proizvođač Radiša Radisavljević iz Medveđe kod Despotovca kaže da je on, iako su protekle godine bile sušne, svojih 70 hektara poljoprivrednih površina osigurao te ne mora da gleda u nebo.
Radisavljević je kazao da na ovim površinama seje pšenicu, raž, ovas i druge kulture, a kako kaže, vođenje računice vezane za osiguranje i procenu eventualne šteta prepustio je „Dunavu“.
Na konferenciji se govorilo i o „starenju srpskog seljaka“, a prema rečima ministra Nedimovića, kada se pogleda struktura poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, „stvari uopšte nisu ružičaste“ jer prosečna starost onih koji se bave poljoprivredom raste, posebno u sektoru stočarstva.
„Poljoprivredu moramo da posmatramo kao privrednu aktivnost ako želimo da idemo napred, a ako je isključivo posmatramo kao socijalnu kategoriju, tu napretka nema“, poručio je Nedimović na današnjoj konferenciji.
