Rast sektora osiguranja mogao bi da bude znatno veći od sadašnjeg ukoliko bi se proizvodi kreirali u skladu sa potrebama i boljim pristupom klijentima, koristili novi kanali i tehnike prodaje, ali i kada bi se osmislio model da država nadoknađuje štete samo socijalno ugroženim građanima, ocenjeno je na prvoj regionalnoj konferenciji „Povećanje prodaje osiguranja u postojećim ekonomskim uslovima“, koju je organizovao portal „Sve o osiguranju“ (www.sveoosiguranju.rs).
Prema procenama aktuara, ako se izuzmu obavezne polise osiguranja od auto odgovornosti, manje od 20 odsto stanovništva u Srbiji ima neku polisu osiguranja. Istraživanje koje je uoči ove konferencije sprovela kompanija DDOR Novi Sad na 600 svojih klijenata koji imaju makar jednu polisu osiguranja govori da 45 odsto njih ne kupuje više od jedne polise iz razloga koji nisu ekonomske prirode. Među njima su: nedovoljno dobra ponuda, mišljenje da je osiguranje bespotreban trošak, da su proizvodi komplikovani, a tu je i nedostatak poverenja.
Da je poverenje ključno za povećanje rasta osiguranja, ukazao je predsednik IO kompanije Dunav osiguranje Mirko Petrović, koji je podsetio da Srbija ima dugu tradiciju osiguranja i da je u poslednjih 15 godina puno uloženo ali i urađeno na vraćanju tog poverenja. „Tehničke rezerve, koje su garant stabilnosti za klijente odnosno garancija da će osiguravajuće kuće ispuniti svoje obaveze prema njima, od 2005. do 2018. uvećane su pet puta“, rekao je Petrović.
Dragan Filipović, predsednik IO Generali osiguranja Srbija, istakao je da osiguravajuće kuće ne mogu da spreče štete, ali mogu da otklone posledice. On se složio sa Petrovićem da je poverenje važno, kao i rast životnog standarda koji je glavni pokretač napretka, ali i da se odgovaranjem na potrebe klijenata takođe može postići bolji rezultat.
„Mi prodajemo list papira, obećanje, i ukoliko nismo jasni, precizni i iskreni, postoji opasnost da nam klijent kaže da mu osiguranje nije potrebno. Danas klijenti misle da je osiguranje skupo, da im nije potrebno i nemaju poverenja. Mnogo radimo na edukaciji stanovništva i očekujem da će kroz nekoliko godina ljudi shvatiti da im je osiguranje itekako potrebno, da ga ne smatraju skupim i da imaju poverenja u osiguravajuće kuće“, istakao je Filipović.
Đorđo Markeđani, predsednik IO Novi Sad, slaže se da je ekonomski rast neophodan. „Radio sam na mnogim tržištima u osiguranju i reosiguranju i u tom sektoru nema čuda – ako nemate rast ekonomije, imovine koju treba osigurati, rast plata, onda nema ni rasta osiguranja“, rekao je Markeđani i dodao da očekuje veći ekonomski rast u budućnosti, pa samim tim i rast osiguranja.
Osiguravajuće kuće, prema njegovim rečima, treba da se približe klijentima uvođenjem novih ponuda, prilagođenih njihovim potrebama, kao i da na jasniji način predstave proizvod koji nude što pokazuju i pomenuti rezultati istraživanja.
Gordana Bukumirić, predsednica IO UNIQA osiguranja, ocenila je da tržište osiguranja Srbije ima veći potencijal od tržišta u regionu, navodeći da su najbolji saveznici za povratak poverenja u osiguranje dobri primeri iz prakse. Bukumirić je kazala da se to najbolje vidi kod putnog osiguranja, koje je nekada bilo obavezno prlikom dobijanja viza, a sada ga koriste gotovo svi građani Srbije jer imaju poverenje.
„To znači da su građani uvideli benefit tog osiguranja i da ono može da zadovolji njihove potrebe“, rekla je Bukumirić.
Ona je dodala da određene poreske olakšice mogu da stimulišu rast osiguranja, a najbolji primer je dobrovoljno zdravstveno osiguranje. „Nakon uvođenja minimalnih poreskih olakšica premija je porasla 30 odsto. Dakle, mali podsticaj je dao zamajac toj vrsti osiguranja“, rekla je Bukumirić.
Predsednik IO Wiener Stadtische osiguranja, Zoran Blagojević, rekao je da su svojevremeno uvedeni poreski podsticaji u životnom i penzijskom osiguranju u Austriji, odakle dolazi ta kuća, značajno uticali na povećanje prodaje, a da je državi bilo u interesu da stanovništvo bude osigurano.
Kada je reč o pokrivanju šteta iz republičkog budžeta, Dragan Filipović smatra da bi država trebalo da jasno kaže da nema dovoljno novca da konstantno isplaćuje štete kada se dese katastrofalni događaji i da to nije njen posao, već da je to posao osiguravajućih kuća koje postoje zbog takvih situacija.
Zoran Blagojević se složio da država treba da se fokusira na segment socijalno ugroženog stanovništva koje nema ekonomsku mogućnost da kupi polisu osiguranja, a da drugi i najveći deo stanovništva treba da se odgovorno ponaša prema sebi.
Osiguravajuće kuće, kako je rekao Blagojević, mogu takođe da učine mnogo: da slušaju klijente i preispitaju da li je ono što su ponudile zaista ono što klijenti očekuju i šta im je potrebno. „Razočaravajuće je da je prosečni rast tržišta osiguranja niži od rasta BDP-a. Zato postojeći proizvodi moraju da se obogate novim servisima, bez dovođenja u pitanje osnovne svrhe osiguranja odnosno pokrivanje štete“, rekao je on i ukazao da osiguravajuće kuće treba više da se usmere na oblast sajber rizika, razne rizike profesionalne odgovornosti i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, ali i osiguranje imovine fizičkih lica.
Predstavnik Udruženja za bankarstvo i osiguranje Privredne komore Srbije, Vladimir Đorđević, kazao je da se tri četvrtine premije osiguranja fizičkih lica u Srbiji odnosi na osiguranje autoodgovornosti, dok je istovremeno od 2,5 miliona domaćinstava, samo nešto više od 300.000 odnosno oko 12 odsto osiguralo stanove ili kuće.
U prvih šest meseci 2019. fizička lica su izdvojila 12 milijardi dinara za osiguranje od autoodgovornosti, dok je za osiguranje doma izdvojeno oko 750 miliona dinara, po čemu se vidi da ima prostora za rast osiguranja. Đorđević je podsetio da prosečna polisa za osiguranje doma godišnje košta oko 4.000 do 5.000 dinara.
Ističući značaj osiguranja, Mirko Petrović je rekao da predstavnici osiguravajućih kuća zapošljavaju 11.000 ljudi i da to čini 31 odsto finansijskog sektora zemlje.
Učesnici panel diskusije su se složili da su osiguravači već počeli da prilagođavaju svoju ponudu novim generacijama i četvrtoj industrijskoj revoluciji.
Dragan Filipović je rekao da je Generali osiguranje omogućilo da se preko interneta, odnosno mobilnog telefona, kupe četiri njihova proizvoda. Gordana Bukumirić je pak, kao primer usklađivanja sa tržišnim trendovima, navela da je UNIQA osiguranje ponudilo mogućnost video procene štete na vozilima ili objektima.
Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije, istakao je da je osiguranje i u prvoj polovini godine dobro kapitalizovano i likvidno sa pozitivnim poslovanjem u iznosu od 5,9 milijardi dinara.
Video – snimak čitavog panela u trajanju od 1h i 45 min možete pogledati na desnoj strani.
