Merkur Osiguranje

Jelena Borovčanin, Konekta Plus: Kad voliš to što radiš, ni posekotine te ne bole!

Da bi se uspešno bavila osiguranjem, osoba mora da ima ne samo znanje već i neke specifične lične osobine – pre svega upornost, doslednost, talenat za osluškivanje potreba osobe ispred sebe. Jelenu Borovčanin kolege i saradnici znaju upravo po tome. Ali kada je pre par meseci objavila na društvenim mrežama fotografiju na kojoj je od glave do pete opremljena za sečenje stakla, privukla je pažnju na sasvim novi način – kao osoba spremna na nesvakidašnje: da čekićem razbija staklo, a zatim da komadiće pincetom odvaja i lepi u svetlucave i nestvarne slike!

Po profesiji diplomirani politikolog i master prava. Po zanimanju rukovodilac neživotnih osiguranja u Društvu za posredovanje u osiguranju „Konekta Plus“. Po hobiju… rekli bismo, tvorac nove tehnike stvaranja lepog.

  • Ova tehnika, za koju dosad nisam čula da postoji, koju sam praktično sama osmislila i koju usavršavam, nastala je iz jednog „štetnog događaja“ kako mi to u osiguranju kažemo. Jednog jutra kad sam krenula na posao, zatekla sam razbijen krov na automobilu, milion komadića stakla bilo je po sedištima, podu… dok sam ih ljutito skupljala i razmišljala kako da ih „usisam“ sve odjednom, sinula mi je „vizionarska“ ideja i pomislila sam: „Ma, ovi komadići vrede sto puta više od razbijene panorame na autu!“
  • Narednih osam meseci sam razmišljala o „pakovanju“ komadića stakla u neku drugačiju celinu, i odlučila da pokušam da napravim kartu sveta: zamislila sam je od stakla, i sa tom idejom uzela kesu sa staklom, otišla u Kruševac gde sam u međuvremenu napravila radionicu, i dva dana – bez hrane, vode i pauze – svoju zamisao pretvarala u realnost. Menjala sam položaj podloge, testirala lepkove… i tako sama došla do saznanja koja i danas koristim u radu.
  • Zatim su slike nastavile da se nizaju – često sam zbog njih žrtvovala druge aktivnosti pa čak i san. Neprocenjiv je osećaj kad stvarate nešto svojim rukama. Često se i posečem, ali u tom „stvaralačkom žaru“ – ni bol se ne oseća.

Možete li da objasnite proces rada?

  • Za početak je najbitnije odabrati čvrstu podlogu – da podnosi vlagu, sunce, da je nepromenljiva i dugotrajna. S obzirom na to da pravim velike formate, meni je važno da podloga dobro podnosi i težinu. Na podlogu lepim delove stakla – od milimetarskih koje uzimam pincetom, do onih veličine od oko tri centimetra. Staklo najradije usitnjavam čekićem jer mi se dopada kako pršti na sve strane, ali koristim i fine ručne rezače. Ceo proces je jako interesantan, a često ume da bude i bolan…
  • U svemu ovome tata mi je najverniji pomoćnik – on nabavlja zanimljive staklene površine, a onda ih zajedno krckamo i eksperimentišemo uz kompletnu opremu – zaštitne naočari, rukavice, čekiće i ostalu skalameriju. Često se upravo u trenucima pravljenja jednog oblika stvaraju ideje za neke nove.

   

Koliko Vam je vremena potrebno da napravite jedan oblik?

  • Zavisi od toga koliko sam spremna u nekom trenutku da žrtvujem – kičmu, kolena, ruke… Nekad do dva meseca, a nekad i svega dva dana. Najduže sam radila Slona. Njegov format je 130x90cm i za njega je trebalo baš puno strpljenja.

Kad smo kod strpljenja – da li je to ona „kopča“ između Vašeg posla i hobija?

  • Istina, ovaj hobi mi je istrenirao živce toliko da sam i sa klijentima postala strpljivija, pa su i rezultati na poslu postali bolji. Ali kad je o vezi između mog posla i hobija reč, ključna reč bi bila „štetni događaj“. Mnogi bi rekli da se iz štetnog događaja ne može izvući ništa dobro. A ja sam iz mog štetnog događaja izvukla jednu novu ljubav, koju sam nazvala „Dodir stakla“.

Da li će se tako zvati i Vaša izložba koju, verujemo, uskoro planirate?

  • Izložbu sanjam već duže vreme, a nadam se da ću je i realizovati možda već do kraja ove godine. Imam 18 radova, koje planiram najpre da izložim očima javnosti i vidim reakcije, a zatim da razmislim i o mogućnosti da ih pustim u prodaju jer je zahteva za tim već bilo. Volela bih da i drugima prenesem da iz svake pa i loše situacije može da se izvuče dobra strana, i da je moguće čak i ono što se ponekad čini nemogućim samo ako mu se čitavim srcem posvetimo.

       

 

 

DDOR

One comment

  1. Bravo Jeco, samo napred, super ti ovo ide.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *