Od čega se osiguravamo, koliko i zašto?

Polisu životnog osiguranja poseduje 15,7% stanovnika, a gotovo polovina njih to čini preko agenata prodaje. Privatno zdravstveno osiguranje u 2015. godini uplaćivao je tek svaki deseti stanovnik, ali je gotovo svaki drugi stanovnik obavio bar jedan pregled u privatnim zdravstvenim ustanovama, pri čemu je skoro četvrtina njih posećivala privatne zdravstvene ustanove jednako često ili češće nego državne. Putničko zdravstveno osiguranje je tokom 2015. godine koristilo 44,3% stanovnika.

Ovo je pokazalo istraživanje MASMI agencije za istraživanje tržišta i javnog mnjenja iz Beograda, koje je obuhvatilo hiljadu ispitanika iz čitave Srbije, sa ciljem da se stekne uvid u navike građana u korišćenju životnog, privatnog zdravstvenog i putnog osiguranja, ali i navike po pitanju posećivanja privatnih zdravstvenih ustanova. Ispitanici su bili iz regiona Beograd (31,3%), Vojvodine (27,3%), Zapadne Srbije (22,5%) i Istočne Srbije (18,9%), pri čemu je 48,5% bilo muškaraca, a 51,5% žena.

Putničko zdravstveno osiguranje

Putničko zdravstveno osiguranje je tokom 2015. godine koristilo 44,3% stanovnika. U ovoj kategoriji najčešće su korišćene usluge Dunav Osiguranja (23,7%) i Generali Osiguranja (22,3%), a slede ih DDOR Novi Sad sa 15,5% i Uniqa Osiguranje sa 14,9% korisnika. Ostala osiguravajuća društva imala su manje od 10% korisnika. Pritom, broj korisnika putničkog zdravstvenog osiguranja u DDOR Novi Sad znatno je veći u Vojvodini (32,7%) i Zapadnoj Srbiji (18,7%), u odnosu na Beograd (7,5%) i Istočnu Srbiju (2,6%). S druge strane, putničko zdravstveno osiguranje u Uniqa Osiguranju češće se koristi u Beogradu (23,7%) i Vojvodini (17,6%), nego u Zapadnoj (5,4%) i Istočnoj Srbiji (4,4%).

Životno osiguranje

Polisu životnog osiguranja poseduje 15,7% stanovnika, pri čemu učestalost korišćenja životnog osiguranja raste sa uzrastom (od 10,1% za uzrasnu grupu 18-29 godina, do 20,4% za uzrasnu grupu 50-59 godina). Polisa životnog osiguranja se najčešće nabavlja preko agenta prodaje (46,9% korisnika), a nešto više od četvrtine korisnika kupilo je polisu direktno kod osiguravajućeg društva (26,7%). Kupovina polise preko poslodavca (12,6%) i banke (8,3%) su slabije zastupljene. U kategoriji životnog osiguranja prednjači Generali Osiguranje sa 23,4% korisnika, a prate ga DDOR Novi Sad (19,1%), Uniqa (17,8%) i Dunav Osiguranje (15,8%). Očekivano, DDOR Novi Sad i u ovoj kategoriji ima znatno veći broj korisnika u Vojvodini u odnosu na ostale regione – više od trećine svih polisa životnog osiguranja u Vojvodini pripadaju DDOR Novi Sad.

Privatno zdravstveno osiguranje i posećivanje privatnih zdravstvenih ustanova

Tokom 2015. godine, gotovo svaki drugi stanovnik je obavio bar jedan pregled u privatnim zdravstvenim ustanovama, pri čemu je skoro četvrtina njih posećivala privatne zdravstvene ustanove jednako često ili češće nego državne. S druge strane, privatno zdravstveno osiguranje uplaćavao je tek svaki deseti stanovnik. Zanimljivo je da nema razlike u verovatnoći posećivanja privatnih zdravstvenih ustanova između onih koji uplaćaju i onih koji ne uplaćuju privatno zdravstveno osiguranje. Takođe, žene su nešto sklonije posećivanju privatnih zdravstvenih ustanova nego muškarci, a u Beogradu i Vojvodini praksa odlaska u privatne ustanove je češća nego u Istočnoj Srbiji.

Kada je reč o učestalosti, najveći broj korisnika posećuje privatne zdravstvene ustanove 2-3 puta godišnje (48,9%), svaki treći ima samo jednu posetu godišnje, dok tek svaki peti odlazi u privatne zdravstvene ustanove više od 3 puta za godinu dana. Pritom, žene su sklonije da posećuju privatne zdravstvene ustanove veći broj puta.

Korisnici u privatnim zdravstvenim ustanovama najčešće obavljaju laboratorijske analize (62,7%). Ginekološke i urološke preglede obavlja nešto manje od trećine korisnika (29,2%), dok kod oftalmologa odlazi 15,2% korisnika. Žene nešto češće posećuju oftalmologa, dok muškarci češće odlaze kod lekara opšte prakse. Korisnici uzrasta preko 50 godina znatno ređe posećuju ginekologa/urologa nego mlađi korisnici.

Kada je reč o ceni pregleda u privatnim zdravstvenim ustanovama, 57,9% obavljenih pregleda plaćeno je do 2.500 dinara, a 42,1% pregleda je koštalo više od 2.500 dinara. Zanimljivo je da su žene izdvajale nešto više novca po pregledu u odnosu na muškarce.

 

MASMI ilustracija

Oni koji već koriste neku vrstu osiguranja skloniji su da se odluče na korišćenje i druge vrste osiguranja, a oni koji već koriste dve vrste verovatnije će se odlučiti i na treću. Ovo je bitno za cross selling, imajući u vidu da se drugi i svaki sledeći proizvod (vrsta osiguranja) najčešće bira u istom osiguravajućem društvu. Međutim, da bi se uspešnost cross selling-a osigurala, nije dovoljno bilo kakvo iskustvo sa proizvodima/uslugama, već je potrebno da to bude pozitivno iskustvo – samo zadovoljan korisnik imaće dovoljno poverenja da nastavi saradnju sa istom kompanijom.

 

USKORO: Kako da osiguravajuće kompanije steknu poverenje klijenata?

 

Možda će vam ovo biti zanimljivo

Beskontaktna plaćanja, e-fiskalizacija i e-trgovina – budućnost digitalizacije

Digitalizacija je uveliko u toku, a oslonci njenog razvoja su beskontaktna plaćanja, e-fiskalizacija i elektronska ...