Besplatan tehnički pregled – kako?

Iako ih je sve manje, i dalje su prisutni oglasi na internetu gde se vlasnicima automobila tehnički pregled obećava – besplatno, uz polisu autoosiguranja. Na račun čega se pokrivaju realni troškovi funkcionisanja tehničkog pregleda poput zakupa prostora, opreme, plate zaposlenih?

Jedna mogućnost je da u okviru istog objekta postoje prateći sadržaji (kafić, frizernica…) koji pokrivaju ove troškove, ali bi logičnije bilo da se u marketinške svrhe poklanja kafa, nego tehnički pregled.

Druga mogućnost je – da se tehnički pregled uopšte i ne uradi a da se papir izda kao da je urađen, ali to je prilično opasna rabota jer osim što je protivzakonita – povećava opasnost na putu. Osim toga, nije ni „isplativo“: za samo šest meseci prošle godine, Uprava saobraćajne policije je oduzela 290 ovlašćenja za obavljanje tehničkog pregleda vozila, što je za skoro 146 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Ostaje, na kraju, pretpostavka da se ovi troškovi nadomeštaju kroz cenu polise osiguranja od autoodgovornosti, odnosno kroz proviziju koju tehnički pregledi dobijaju od osiguravajućih kuća. Da li je troškove tehničkih pregleda moguće pokriti na ovaj način, s obzirom da po Zakonu o obaveznom osiguranju (Čl. 45.), provizija za prodaju polisa osiguranja od autoodgovornosti ne može iznositi više od pet odsto bruto premije tog osiguranja?

Primera radi, za automobil snage motora od 33 do 44 KW, kao što je Fiat Punto, godišnja polisa osiguranja od autoodgovornosti košta 10.183 dinara (podatak dobijen od Udruženja osiguravača Srbije). Tako procenat koji za uslugu može da se naplati iznosi 509 dinara po vozilu. Najskuplja su vozila sa više od 110 KW – AO polisa je 21.161 dinar, a provizija 1.058 dinara, pa je pitanje da li je to dovoljno da bi se tehnički pregledi davali „gratis“.

Provizija koju osiguravajuće kuće smeju da daju Zakonom je propisana kako bi ostalo dovoljno novca za isplatu štete – s obzirom na to da je osiguranje od autoodgovornosti obavezno, i da služi kako bi se pokrila šteta koju vlasnik vozila napravi trećem licu, tu ne bi smelo da zafali. S druge strane, javna je tajna da mnogi tehnički pregledi nisu raspoloženi da rade za tako male iznose, pa se razlika „do zadovoljavajuće provizije“ obezbeđuje na druge načine. U Narodnoj banci Srbije, koja obavlja kontrolu i nadzor nad osiguravajućim društvima, kažu da kontrolom koju permanentno obavljaju – nisu utvrđeni slučajevi direktnog prekoračenja propisanog iznosa provizije, ali su zato značajno porasli drugi troškovi sprovođenja osiguranja – troškovi marketinških usluga – reklame i propagande, troškovi zakupa i sl. i da su o tome obavešteni nadležni organi.

Jedna velika osiguravajuća kompanija nedavno je odustala od prodaje AO polisa preko tehničkih pregleda, neke osiguravajuće kuće nikad ih tim kanalima nisu ni prodavale, a na sličan korak mogle bi da se odluče još neke osiguravajuće kuće, s obzirom na to da ne mogu da se bore istovremeno i sa zakonskim odredbama, i sa „zahtevima“ tehničkih pregleda. Istina je da je vlasnicima automobila lakše da sve završe na jednom mestu i da im tehnički pregled na jednom, a kupovina polise AO na drugom mestu usporava proces. Ali s druge strane, ako bi ovakvi potezi osiguravajućih kuća uzeli maha, hipotetički, smanjili bi se i troškovi izdavanja polisa pa bi možda, jednog dana, i cena autoosiguranja mogla da se smanji. Zasad o tome nema ni reči, ni naznaka…

TABELA: Minimalna tarifna premija AO za putničke automobile (Izvor: Udruženje osiguravača Srbije)