Država je uvek imala određene fondove za pokrivanje troškova građana koji su pogođeni određenim katastrofalnim događajima poput poplava, zemljotresa, suša. Posle pandemije – kada je budžet usmeren na saniranje tih posledica – da li je realno očekivati pomoć države u slučaju da se dogodi neka elementarna nepogoda? Da li se posle pandemije može očekivati povećanje potražnje za nekom određenom vrstom polisa, i da li se u Srbiji može očekivati ozbiljniji rast interesovanja građana za osiguranje uopšte? Odgovore smo potražili od Đorđa Markeđanija, generalnog direktora kompanije DDOR Novi Sad. – Ako čekamo da država plaća takve štete, mogli bismo i da se zapitamo koliko novca država treba za njih da izdvoji, jer država ne stvara novac već ga prikuplja od poreza. Ako pretpostavimo da država treba sve da plati ,onda bi svakakako trebalo da plaćamo i više poreza. To ne bi bilo fer, jer prirodne katastrofe pogađaju različite ljude na različite načine. Ukoliko imate kuću na vrhu planine, nju nikada neće pogoditi poplava – o tome ste razmišljali kada ste je gradili. Vaš prijatelj ima kuću na reci zato što voli reku, ali kuća mu je svake druge godine poplavljena. Nameće se pitanje – da li čovek koji ima kuću na planini treba da plaća isti porez kako bi subvencionisao plaćanje šteta prirodnih katastrofa. Ljudi ne bi bili baš srećni zbog toga. U razvijenim društvima, porodice, pojedinci i kompanije pokušavaju da se zaptite, i obezbede pokriće takvih šteta osiguranjem. – Posle pandemije svi ćemo postati svesniji rizika, uključujući i rizike koji mogu biti pokriveni osiguranjem. Očekujemo da će pandemija u Srbiji, ali i širom sveta učiniti da ljudi budu zreliji, i da imaju veću želju da kupe osiguranje. Prvo za zdravlje. Ne biste verovali koliko ljudi nas je pitalo na koji način su pokriveni od COVID 19. Činjenica je da u zemljama poput Srbije, koje imaju državni zdravstveni sistem, taj sistem i brine o najvećem delu troškova. Međutim, dok ležite u bolnici, imate i dodatne troškove – brigu oko kuće, dece; čak i kad država plaća bolničke troškove, ta situacija proizvodi dodatne životne troškove. Dakle, prvo je zdravstveno osiguranje: u DDOR osiguranju smo pripremili nove proizvode koji će biti na tržištu za nekoliko dana. Iskoristili smo prednost što naša Grupacija ima iskustva. Kao što smo pomenuli, postoje i druge oblasti u kojima nas COVID 19 uči o potrebi osiguranja. Jedna od takvih je opšta odgovornost. Ukoliko jedna kompanija ne isporuči repromaterijal drugoj, koja bi trebalo da ga isporuči trećoj, a ova četvrtoj – da bi se na kraju došlo do, na primer, proizvođača automobila, on ne može da proizvede auto jer mu nedostaje ta komponenta i tu se pojavljuje odgovornost u lancu snabdevanja. Onaj ko nije osiguran, moraće da plati štetu i može da bankrotira samo iz tog razloga. To je lekcija. Na anglosaksonskim tržištima i londonskom tržištu, koja su veoma izložena ovim rizicima, mnoge štete su plaćene po osnovu ovih rizika. Na kontinentalnim tržištima, čak i u Srbiji, ovo osiguranje nije toliko razvijeno, jer je svest o tom problemu na nižem nivou kao i ekonomija. To su, dakle, dve oblasti: zdravlje, i odgovornost. Zatim, i otkazivanje različitih događaja: Olimpijske igre su otkazane, fudbalski događaji, koncerti. Neki od ovih događaja su osigurani, neki nisu. Organizatori imaju troškove, moraju da vrate novac od karata, plate izvođače ako je predviđeno ugovorom… Osiguranje će sigurno imati i ekonomski uticaj, jer će štete biti isplaćene. – Očekujem da i ljudi u Srbiji postanu više zainteresovani za osiguranje, ali smo na primeru poplava iz 2014. primetili da je taj rast spor. Ova situacija će pomoći da se poveća svest o osiguranju, ali ne u potpunosti jer trenutno ljudi imaju manje novca nego pre krize. Svi smo kratkovidi, pokušavamo da rešimo ono što je danas problem, a sutra će biti – sutra. Iako troškovi osiguranja nisu visoki, uglavnom se razmišlja na sledeći način: danas ću kupiti hleb, onda ću platiti telefon, kola, zatim razmišljati o odmoru, a ako nešto ostane, razmišljaćemo o osiguranju. Odgovor je – da, pomoći će, ali neće rešiti problem jer je to dug put.
