„Uvođenje osiguranja od elementarnih nepogoda kao obaveznog osiguranja za sve građane imalo bi svojih prednosti ali bi bilo teško ostvarljivo, osim u slučaju da se ustanovi cena polise prihvatljiva za sve građane, što bi podrazumevalo i manje pokriće“, rečeno je na tribini Kluba novinara „Sve o osiguranju“ sa osiguravajućim kompanijama.
Skup kome su prisustvovali predstavnici kompanija DDOR Novi Sad, Wiener Stadtische osiguranje, Milenijum osiguranje i Energoprojekt Garant kao partner Evropa Re projekta, organizovan je kako bi se građanima ukazalo na sve veću potrebu za zaštitom od elementarnih nepogoda, i na mogućnosti koje polise osiguranja u tim slučajevima daju: iskustvo tokom katastrofalnih poplava u maju 2014. godine pokazalo je da su odštete osiguranicima isplaćivane u toku istog dana kada su i procenitelji izlazili na teren.
Poplave koje su u maju 2014. zadesile Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, nazvane „Ivet“, smatraju se jednom od najtežih karastrofa ovakve vrste u Evropi u poslednjih 120 godina. Ukupne štete bile su oko 3,1 milijardu dolara, a 82 osobe su izgubile život.Obaveze osiguravača bile su oko 100 miliona dolara, ili svega oko 4% ukupnih šteta. U Srbiji je odnos šteta i osiguranih materijalnih dobara još manji, jer je svega oko 2% imovine imalo neku polisu osiguranja.
Nažalost, ni posle ovakvih poražavajućih rezultata, broj građana koji su osigurali svoju imovinu nije se bitno povećao. Na pitanje da li bi jedan od razloga mogao biti cena polise, učesnici tribine su istakli da osiguranje za stan od oko 50 kvadrata košta oko 50 evra godišnje, a za poljoprivredno gazdinstvo je vrednost polise približna vrednosti roda koji se prospe prilikom transporta iz njive.
Kao ključni problem istaknuta je nedovoljna informisanost građana o tome šta im osiguranje od elementarnih nepogoda pruža, a u tome bi najvažniju ulogu trebalo da imaju osiguravači, uz podršku države.
Ni u svetu situacija nije mnogo bolja: u 2015. godini je bilo čak 198 katastrofa izazvanih elementarnim nepogodama, što je rekordan broj otkad se vodi statistika, a ta brojka se u proseku svake godine povećava za šest odsto. Broj polisa osiguranja se, nasuprot tome, ne povećava nego se na nekim područjima čak i smanjuje – tamo gde se štete dešavaju češće i rizik je veći, što povećava cenu polisa pa mnogi odustaju od njihove kupovine. Situacija je bolja jedino u razvijenim zemljama zapadne Evrope gde je i do 75% domaćinstava osigurano od ovih opasnosti.
