Merkur Osiguranje

Osiguranje od terorizma: Najčešći klijenti velike kompanije

(Objavljeno u magazinu „Biznis&Finansije„)

Da je terorizam tema o kojoj treba razmišljati i za čije rešenje treba ubrzano smišljati načine pokazuju i sve učestalija dešavanja širom sveta: poslednji u nizu napada dogodio se u Parizu kada je poginulo više od 150, a ranjeno oko 100 osoba. Ovome su samo tokom ove godine prethodili teroristički upad u redakciju francuskog satiričnog časopisa Šarli Ebdo, napad na turiste u letovalištu u Tunisu, napad na studente na Univerzitetu u Keniji, pucnjava na izložbi karikatura u Teksasu…

Statistike su još lošije od opšteg utiska: samo u 2014. godini broj terorističkih napada se povećao za 35 odsto, sa 9.964 na 13.462. Broj ljudskih žrtava porastao je za čitavih 81 odsto a brojke su uznemiravajuće – sa 17.891 broj poginulih je skočio na 32.727. Ovo su podaci američkog Stejt Departmenta (Country Reports on Terrorism 2014), koje je objavio i statistički portal Statista (www.statista.com) koji za svoje članke koristi više od 18.000 izvora.

Od 2006. pa sve do kraja 2012. broj poginulih u terorističkim napadima u svetu je prilično opao – za oko 2.500, da bi zatim ponovo počeo drastično da raste, a najveći broj ubistava u poslednjih osam godina dogodio se na afričkom kontinentu 2010. godine kada se dogodilo gotovo 900 terorističkih napada.

Posmatrajući ovu statistiku, treba imati u vidu definiciju terorizma koja se primenjuje prilikom njene izrade: „terorizam je nezakonito nasilje ili sistematsko korišćenje terora nad civilima i političarima iz ideolokih ili političkih razloga sa namerom da se stvori strah; praktikuju ga nacionalističke ili verske grupe, revolucionari ili same vlade država“.

Materijalni gubici

Ljudske žrtve su svakako najstrašnija posledica koju teroristički napadi ostavljaju za sobom, ali postoji i ona druga strana – materijalni troškovi zbog uništene imovine i pojedinaca i kompanija, ali i troškovi zbog prekida poslovanja. Samo u 2014, materijalne štete od terorističkih napada bile su veće od 53 milijarde dolara, prema podacima američkog Instituta za ekonomiju i mir.

Vlade mnogih zemalja i pojedinačno, ali i kroz međunarodne organizacije poput OECD-a (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj), prave globalne platforme za ekonomsku zaštitu od terorizma, i smatraju da u tome osiguranje treba da odigra ključnu ulogu. U nekim zemljama država pokriva te rizike, a u nekima ključnu ulogu imaju osiguravajuća društva a države se uključuju kao reosiguravači, odnosno kao krajnja instanca za isplatu velikih šteta. Zemlje OECD-a imaju zajedničku platformu za ekonomsku zaštitu od terorizma, a prvo okupljanje zemalja članica ovim povodom dogodilo se još 2010. godine u Parizu: platforma prati kretanja na tržištu i identifikuje najbolja rešenja kako bi zemlje članice bile pripremljene na finansijske rizike koje terorizam može da donese.

Jedno od rešenja koje je uključeno u ovu platformu jeste i nemački projekat Extremus – osiguravajuće društvo osnovano 2002. godine na inicijativu tamošnjeg Udruženja osiguravača. Povod za osnivanje bio je teroristički napad na „kule bliznakinje“ u Njujorku godinu dana ranije, a namera je bila da se osiguravajućim pokrićem od rizika terorizma zaštite domaći i strani investitori u Nemačkoj. Osnivači su bili 15 nemačkih osiguravajućih i reosiguravajućih društava, koja su uložila po 50 miliona evra, a država je uključena kao reosiguravač. Maksimalno pokriće koje osiguranik može da naplati je do dve milijarde evra, a ako je šteta veća, iznose do osam miliona evra pokriva država. Pokriveni su rizici od bioloških, hemijskih, nuklearnih i sajber napada. Extremus ima više od 1.300 klijenata i pokriva rizike napada na oko 7.000 objekata. Među klijentima su najveće kompanije – automobilski koncerni, banke, industrija, kompanije koje trguju nekretninama, i čija je vrednost nekoliko milijardi evra.

Slična društva imaju i druge zemlje poput Velike Britanije i Španije gde je krajem 20 veka bilo ulestalih napada IRA terorističke organizacije. Konvencionalno tržište osiguranja tada nije bilo spremno da prihvati takve rizike, i isključilo ih je iz opšte ponude. S obzirom na to da su takve štete obično velike, pa time i premije moraju biti visoke, države su se takođe uključile u finansiranje kao reosiguravači.

Domaći osiguravači imaju ponudu

U Srbiji osiguranje od terorizma nije uključeno u standardnu osiguravajuću ponudu. „Opšti uslovi osiguranja isključuju terorizam kao rizik koji ulazi u osiguravajuće pokriće u redovnoj proceduri osiguranja“, kaže za B&F Rade Badža, direktor Regiona prodaje neživotnih osiguranja Beograd u kompaniji Dunav osiguranje. „Оsigurаvаč niје u оbаvеzi dа isplаti nаknаdu zа štеtu, prоuzrоkоvаnu sаbоtаžоm ili tеrоrizmоm izvršеnim оd licа kоја dеluјu iz pоlitičkih pоbudа u imе ili u vеzi sа bilо kаkvоm оrgаnizаciјоm ili оd licа kоја dеluјu iz pоlitičkih pоbudа nеzаvisnо оd bilо kаkvе оrgаnizаciје“. On pojašnjava da Zakon o obligacionim odnosima propisuje da za štetu nastalu smrću, telesnom povredom ili oštećenjem, odnosno uništenjem imovine fizičkog lica usled akata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demonstracija i manifestacija, odgovara država čiji su organi po važećim propisima bili dužni da spreče takvu štetu.

„U Srbiji je bilo samo nekoliko zahteva za uključivanje rizika terorizma u osiguravajuće pokriće“, kaže Badža i dodaje da se rizik terorizma ugovara po posebnoj proceduri kao dopunski rizik uz prethodnu saglasnost  reosiguravača.

Iako spada u nestandardne rizike, neke osiguravajuće kuće u Srbiji poput Uniqa i Generali osiguranja ipak ga imaju.

U Uniqa osiguranju kažu da se ovaj rizik obavezno reosigurava i to tako što se prethodno šalje striktan upit ka reosiguravaču, na osnovu čega se kupuje fakultativno. U ovoj kompaniji takav rizik mogu da ugovore samo pravna lica, i to čine uglavnom veliki klijenti – uglavnom strane kompanije koje ovu vrstu osiguranja imaju ugovorenu svuda gde posluju u svetu.

Vladimir Bogosavljević, direktor Direkcije za preuzimanje rizika imovine i rad sa brokerima u Generali osiguranju, kaže za B&F da ova kompanija već nekoliko godina u svojoj ponudi ima osiguranje od terorizna i sabotaže i da takve polise kupuju mahom strane velike kompanije kojih je među klijentima više desetina. Najčešće se, kaže on, ugovara kombinacija osiguravajućeg pokrića za ostećenje imovine i gubitka dobiti nakon terorističkog napada.

Bogosavljević objašnjava šta se podrazumeva pod navedenim rizicima: „Aktom terorizma smatra se aktivnost koja uključuje nezakonitu upotrebu sile ili nasilja, ili nezakonit čin koji može da prouzrokuje materijalnu štetu na imovini, a koji je preduzelo neko lice ili grupa, bez obzira na to da li deluju samostalno ili u ime, odnosno u vezi sa nekom organizacijom; ta aktivnost počinjena je u političke, verske ili ideološke svrhe, uključujući i nameru da se utiče na bilo koju vladu ili da bi se javnost u te svrhe držala u strahu“.

U Generali osiguranju ovo osiguranje mogu zaključiti i pravna i fizicka lica kao dopunu postojećeg osiguranja imovine, a u ove dve kompanije kažu da posle terorističkih napada u Parizu nije bilo povećanog interesovanja.

Prednacrtom Građanskog zakonika koji je predstavljen krajem novembra u Apelacionom sudu u Kragujevcu, stoji da će štetu od terorističkih napada ili demonstracija plaćati država, a ona će zatim moći tu štetu da naplati od krivaca ukoliko se utvrdi njihov identitet. Tu je uvrštena i jedna nova vrsta odštete –izgubljeno izdržavanje, koje će moći da traže svi koje je izdržavala osoba koja je poginula u terorističkim napadima.

Izveštaji o „vrućim tačkama“

Američka kompanija Virtual Research Associates na osnovu novinskih članaka i drugih tekstualnih sadržaja koje prati u čitavom svetu iz minuta u minut, može da predvidi u kojoj državi će se dogoditi teroristički akt. Pomoću softvera za analizu sadržaja prikazuju se obaveštenja u obliku grafikona, tabela i mapa čime se osvetljava osetljivost neke zemlje na političku nestabilnost, socijalne nemire i nasilje. To omogućava uočavanje oblasti gde će najverovatnije doći do nestabilnosti i nasilja, i dobijaju se upozorenja o mogućim „vrućim tačkama“.

DDOR

Možda će vam ovo biti zanimljivo

Životno osiguranje u regionu: šta je uticalo na rast?

U prošloj godini u čitavom regionu na tržištu osiguranja bile su aktuelne polise životnog osiguranja ...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *